“Ponekad ljudi i odlazak u penziju doživljavaju kao smrt. Gubiš, smatraju, privilegije, gubiš važnost – više nikom nisi potreban” Esej profesora Borisa Begovića o odlasku u penziju

Hvata te, ponekad, strah od smrti, one rane, da nećeš uspeti da poživiš, da postigneš nešto, da postaneš “neko”. Sa godinama, strah od rane smrti, sasvim očekivano, mine. Misli ti zaokuplja ona neminovna. Ponekad ljudi i odlazak u penziju doživljavaju kao smrt. Gubiš, smatraju, prinadležnosti i privilegije, gubiš važnost – više nikom nisi potreban, više ništa od tebe ne zavisi. Kada se približi ona šezdeset i peta, a na univerzitetu si, možeš da tražiš da ne odeš u