Zarobljena u građanskom domu

Kada razmišljamo o slobodi, najčešće mislimo o sebi, jer najbolje razumemo ono što osetimo na sopstvenoj koži. Verujemo da smo slobodni sve dok možemo gde god poželimo, uprkos tome što su nam kretanja omeđena državnim granicama i debljinom novčanika. Žmurimo na tuđe neslobode, odmahujemo rukom uz „šta se to mene tiče“. Pojedini slobodu izgube odmah po rođenju, posebno ako žive u konzervativnim društvima. Njihove su ćelije bez rešetaka – kaznu služe u običnim