Ima li ko da sluša

Svakome pokloni uvo, retkome glas, opaska je koja se pripisuje Vilijamu Šekspiru, ali ta mudrost se nikako ne prima kod srpskih političara. Pričaju li pričaju i sve više se udaljavaju od onih za koje misle da će ih očarati svojim rečima – naroda. Režim je otišao toliko daleko da smatra da i ne mora da čuje voks populi, ubeđen da ima gotovo apsolutnu kontrolu nad biračkim telom koja će mu omogućiti ono čime je opčinjen: vlast i novac. Vlast hoće poslušnost, pa je i