Švedska i politika: Premijerka se vraća na fukciju posle podnošenja ostavke

Prva predsednica vlade u istoriji Švedske, Magdalena Anderson, vratila se na funkciju posle turbulentne nedelje u kojoj je imenovana za premijerku, pa je podnela ostavku.

U ponedeljak je organizovano novo glasanje u švedskom parlamentu u ponedeljak, a poslanici su tesnom većinom izglasali podršku liderki Socijaldemokratske partije.

Od 349 poslanika, njih 101 je podržalo novu premijerku, 75 ih je bilo uzdržano, a 173 je glasalo protiv, prenosi švedska televizija SVT.

Prilikom postavljanja novog premijera potrebno je da manje od polovine svih poslanika glasa protiv predloženog kandidata, prema pravilima švedskog političkog sistema.

Anderson će pokušati da predvodi vladu u kojoj će biti predstavnici jedne partije do narednih izbora u septembru sledeće godine.

Podnela je ostavku u četvrtak posle sloma koalicije koja je trebalo da formira vladu - njen predlog budžeta nisu podržali članovi Zelene stranke, koji su odlučili da napuste koaliciju.

„Postoji ustavna praksa da koaliciona vlada treba da podnese ostavku kada jedna stranka napusti.

„Ne želim da vodim vladu čiji će legitimitet biti doveden u pitanje", rekla je tada liderka socijaldemokrata.

Dodala je da se nada da će ponovo pokušati da postane premijerka, ali uz podršku samo svoje stranke.

• Najveći broj žena u Vladi Srbije od početka višestranačja
• Šta god piše u zakonu, žene su na marginama politike u Srbiji
• Finska: Ko je najmlađa premijerka na svetu

Švedska je jedina skandinavska zemlja koja do sada nije imala ženu za državnog lidera.

Stotinu godina pošto su Šveđanke dobile glas, liderka socijaldemokrata dobila je ovacije članova parlamenta ili Riksdaga.

Izbor Anderson, dosadašnje ministarke finansija, za premijerku Švedske prošle nedelje bio je rezultat kompromisa sa opozicionom levičarskom partijom, koja je u zamenu za podršku tražila povećanje penzija.

Anderson je tada obezbedila i podršku partije Centar i koalicionog partnera Zelenih.

Od 349 članova Riksdaga, 174 su glasala protiv nje.

Ali pored 117 poslanika koji su podržali Anderson, još 57 je bilo uzdržano što je obezbedilo tesnu pobedu.

Bivša juniorska šampionka u plivanju iz univerzitetskog grada Upsale, političku karijeru započela je 1996. godine kao politički savetnik premijera Gorana Persona.

Međutim, pred njom je bio težak posao od samog početka, jer je pred poslanicima bio vladin predlog budžeta.

Stranka Centar, koja ju je podržala za mesto premijerke, saopštila je da neće podržati finansijski paket vlade, smatrajući da je orijentisan „mnogo ulevo".

• Žene vladaju Finskom - kako to izgleda
• Borba za pravo glasa - kada su žene izjednačavane sa „sumanutim licima“
• „Otkud žena na frontu": O pitanju Dariji Kisić Tepavčević, ženama u ratu i gomili ordenja

Paradoksalno je da Švedska poznata po politici „jednakosti polova", poštovanju prava žena i drugim naprednim zakonima, do sada nije imala premijerku.

Sve ostale nordijske zemlje trenutno imaju ili su imale žene na čelu; Norveška je bila prva sa Gro Harlem Brundtland 1981.

Teško je reći zašto Švedska zaostaje za susedima, budući da su žene dugo bile i jesu snažno politički aktivne.

Oko polovine svih poslanika su žene.

Šest od osam partija u parlamentu, među kojima i socijaldemokrate, trenutno imaju žene na čelu.

Jedan od faktora što Švedska do sada nije imala ženu na mestu premijera je može biti to što socijaldemokrate imaju duge periode u vladi, a stranke na vlasti ne menjaju često lidere.

Možda je i loša sreća odigrala ulogu.

Početkom 2000-tih, Ana Lind, nekadašnja ministarka spoljnih poslova, smatrala se mogućim kandidatom za preuzimanje premijerske funkcije, ali je ubijena u napadu nožem.

Mona Sahlin je vodila stranku od 2007. do 2011. godine, ali je bilo malo poverenja u njeno vođstvo i izgubila je na izborima 2010. godine.

---

Pogledajte video o finskoj vladi

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.29.2021)