„Prljavo im i naporno, svi bi više para uz što manje rada“: Majstor Milija za pola veka popravio na hiljade pari obuće, ali nije imao koga da nauči zanatu koji izumire

Добрано забавиле мисли Милију Тешића, не да им се отети: Сутра кад га снага изда, кад га више не буде, кад оно мало преосталих његових колега, вољом година и невеликог ћара, замандали радње – ко ће народу поправљати обућу. Не само овде у његовом Ужицу у које давних дана дође са села да изучи занат. Неће бити, зна стари обућар, да ће људи опет ходати босих ногу. Није пар ципела букет ружа што га држиш само док је румен и миришљав, нити сијалица којој кад прегори