Arhitektura i životna sredina: Zašto živimo u „eri veštačkih ostrva“

Ljudi grade više ostrva nego ikad pre. Evo nekih zapanjujućih primera napora čovečanstva da kolonizuje svetska jezera i okeane novim kopnom.

BBC News 15.03.2022
Getty Images
Grupa veštačkih ostrva u Dubaiju ima zajedničko ime: Ostrva Palma

Kroz istoriju, ljudi su se trudili da stvore kopno usred jezera, reka i okeana, koje bi potom mogli da nasele.

Ali 21. vek je dodao novu ambiciju - i možda tračak hibrisa - čitavom tom podvigu.

Živimo u „eri ostrva", prema socijalnom geografu Alisteru Bonetu sa Univerziteta u Njukaslu, u Velikoj Britaniji.

„Nova ostrva grade se u razmerama i broju koji nisu viđeni do sada."

Ova nova generacija ostrva je odvažnija, grandioznija - i potencijalno štetnija - nego bilo šta što su naši preci gradili, piše Bonet u knjizi Drugde: Putovanje u našu eru ostrva.

Geograf je posetio ostrva koje je čovekovih ruku delo širom sveta, istražujući raznorazne građevine.

Džinovski veštački arhipelazi stvoreni nalivanjem miliona tona peska u okean.

Betonom prekrivene „frankenštajnovske" atole, pravljene da spoje vojnu i političku silu.

I vrtoglavo visoke naftne bušotine, koje se protežu stotinama metara u dubinu do morskog dna.

Iako je neke veštačke građevine priroda prihvatila, tom procesu treba vremena.

Često ima vrlo malo života u vodama ispod ostrva koja su čovekovih ruku delo.

„Prečesto su veštačka ostrva mrtve zone. Pokušati ponovo ih oživeti težak je posao", piše Bonet.

Na mestima kao što je Južno kinesko more, „nekada besprekorni i netaknuti koralni grebeni… jezivo su unakaženi: izrezani su u kocke i zaliveni betonom".

Ali ipak, Boneta su počele da privlače ove veštačke kreacije, da bi pokušao da shvati kako su građene i zašto su uopšte nastale.

Bilo da ih odobravate ili ne, one će budućim generacijama pričati priču o tome kako je čovečanstvo doživljavalo sebe u ranom Antropocenu.

Da biste stekli jasniju sliku o tome kako bi era ostrva mogla da izgleda, skrolujte nadole i pođite na kratku turneju kroz neke od vizuelno najupečatljivijih i najuticajnijih primera iz svih krajeva sveta - među kojima su Zalivske države, azijska mora, obale Velike Britanije i SAD-a.

Getty Images
Svetska mapa Dubaija bila je namenjena superbogatima, ali mnoga ostrva ostaju pesak, dok su druga za maloprodaju, hotele i stanove
Getty Images
Brod u Persijskom zalivu nanosi tone peska, postepeno povećavajući ostrvo
Getty Images
Biserno ostrvo koje je napravio čovek, u Kataru, prostire se na skoro četiri miliona kvadratnih metara i koštalo je milijarde za izgradnju
Getty Images
Labudovo ostrvo u Parizu stvoreno je početkom 1800-ih da bi se zaštitili gradski mostovi
Getty Images
Izgrađene početkom 20. veka, nekretnine na šest ostrva Majamija prodate su dok su još bile pod vodom
Getty Images
Venecijanski projekat u Majamiju je trebalo da bude mnogo veći - ali onda su se desili uragani i ekonomska kriza poznata kao Velika depresija
Getty Images
Palma u Dubaiju - bilo je potrebno 120 miliona kubnih metara peska za izgradnju
Getty Images
Ostrvo Balboa u Kaliforniji izgrađeno je na močvarnom zemljištu, a stanovnici su se godinama borili sa lošom infrastrukturom
Getty Images
Ostrvo Balboa je sada jedno od najskupljih tržišta nekretnina u SAD, naseljeno sa 3.000 ljudi
Getty Images
Iako se možda čini da se naftne platforme ne kvalifikuju kao ostrva, mnoge izlaze sa morskog dna, sedeći na stubovima višim od nebodera
Getty Images
Naftne platforme izdaleka mogu izgledati kao vanzemaljske strukture
Getty Images
Budućnost ostrva? Greben Subi je deo ogromnog kineskog projekta stvaranja ostrva u Južnom kineskom moru
Getty Images
Osim što povećavaju geopolitičku moć, veštačka ostrva takođe pomažu Kini da pristupi nafti, poput ovog zvanog Ćingdong-5

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.15.2022)

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »

ЋирилицаKorisnička podešavanja