Josif Brodski: Ponovo je u bezdan upala stolica

Ponovo je u bezdan upala stolica, zatim – krevet upao, za njim ‒ moj sto. Sam sam ga gurnuo. Kriti nema smisla. Zatim udžbenik „Maternji jezik”, slika, na kojoj mi je porodica sva. Onda peć i četiri zida. Ostali kaput i ja. Praštaj, draga. Prsten skini, i naruči modne novine. Pa u lice svakom pljuni ko moje mesto zauzme. *Prevela Violeta Bjelogrlić, objavljeno na portalu Hyperborea