“Jugoslavija je 1964. svrstana u 11 zemalja koje mogu relativno brzo da naprave atomsku bombu…”

Zemlja sa kojom je Jugoslavija u okviru svog nuklearnog programa imala najbližu saradnju bila je Norveška, čiji je najvažniji istraživač u toj oblasti Gunar Randers posetio Vinču već 1952. godine. Korespondencija između Randersa i Dedijera tokom 1953. godine, prema pisanju Vilijama C. Potera, ukazuje da je Jugoslavija “bila vrlo zainteresovana za dobijanje plutonijuma hemijskom ekstrakcijom iz ozračenog goriva”. I dalja komunikacija između Vinče i Kjelera je bila