Споменик спотицања

У правилу споменици које живи подижу мртвима увијек више говоре о онима који их подижу (или руше), него о онима којима се подижу, јер се (пре)често иза „моралне обвезе“ да се на достојан начин обиљежи судбина страдалих (најчешће у ратовима) крију посвема приземни, профани и прагматични разлози који са истинским одавањам почасти невиним жртвама имају мало везе. Та се ноторна истина потврдила и у случају подизања, а потом и отварања споменика жртвама Холокауста