„Tata, nekad smo mogli sve“: Sa izložbe radova članova porodica nestalih u kući Đure Jakšića

Tata. Reč koja u meni i danas budi buru emocija… Pripremao si svoju mezimicu za sve lepe stvari koje se mogu desiti, ali me nisi pripremio za jedno – nedostajanje. Mrzim zvuk vozova, oni me podsećaju na naša putovanja kojih više nema, a sada ove veličanstvene pejzaže stvaraju moje oči pri svakoj pomisli na tebe. Putuje tvoja jedinica kroz život sa tobom, a bez tebe. Ovo je deo teksta “Tata, nekad smo mogli sve”, koji je za svoga tatu napisala Branka Kuprešanin.