Рат у Босни и Херцеговини и геноцид у Сребреници: „Сваки ми је дан тежак, нема шта да ме обрадује"
Пре 27 година у Сребреници се догодио најтежи злочин у Европи од краја Другог светског рата. Жестоке критике премијеру Црне Горе Дритану Абазовићу.
Салиха Османовић више од две деценије без највољенијих дочекује Бајраме, највећи муслимански празник.
„Сваки ми је дан тежак, нема шта да ме обрадује&qуот;, прича она за сарајевско Ослобођење.
Она је једна од хиљаду жена из Сребренице у Босни и Херцеговини која је изгубила дете, мужа, брата, оца у масакру пре 27 година који су починиле снаге Срба из Босне и Херцеговине.
На 27. годишњицу геноцида, у Меморијалном центру Сребреница Поточари данас су укопани посмртни остаци још 50 жртава и сада је у мезарју укупно 6.721 тело жртве.
- Сребреница - геноцид, негирање и раздор
- Геноцид у Сребреници очима деце
- Геноцид и Балкан: Од најтежег злочина до политичких злоупотреба
- Влада Холандије се извинила војницима који су били у Сребреници
Према подацима власти Федерације Босне и Херцеговине и међународних судова и организација, у Сребреници је убијено више од осам хиљада људи.
Пред Међународним судом за ратне злочине у бившој Југославији у Хагу, за злочин у Сребреници укупно је осуђено 47 људи на више од 700 година затвора.
Због геноцида и злочина против човечности у Хагу су осуђени некадашњи председник босанскохерцеговачког ентитета Република Српска (РС) Радован Караџић и главни командант Војске Републике Српске Ратко Младић.
Злочин у Сребреници из јула 1995. године, једини је на простору бивше Југославије који је пред међународним судовима окарактерисан као геноцид.
Све власти у Србији су до сада одбијале да тај злочин окарактеришу као геноцид.
Погледајте видео о Сребреници:
Шта се десило у Сребреници?
Јединице Срба из Босне заузеле су 11. јула 1995. град Сребреницу.
За мање од две недеље, њихове снаге су систематски убиле више од 8.000 Бошњака (босанских муслимана) - што је најгори чин масовног убијања на европском тлу од краја Другог светског рата.
Ратко Младић, командант Војске РС поручио је престрављеним цивилима да се не плаше за животе, док су његове снаге почињале покољ.
Убијања данима нису престајала.
Лако наоружане мировне снаге Уједињених нација, у ономе што је проглашено „безбедном зоном&qуот; УН, нису ништа урадиле док је насиље беснело око њих.
Бивши генерални секретар УН Кофи Анан касније је изјавио: „Трагедија Сребренице ће заувек прогонити историју Уједињених нација&qуот;.
Српске снаге заузеле су Сребреницу 1992. године, али ју је убрзо потом поново заузела Армија Босне и Херцеговине.
Уследили су жестоки сукоби.
У априлу 1993. године, Савет безбедности УН прогласио је енклаву „безбедном зоном... ослобођеном било каквог оружаног напада или било каквог другог непријатељског чина&qуот;.
Али опсада је настављена.
Залихе су биле при крају, а малобројне снаге холандских војника које су деловале као мировне снаге УН-а, нису могле да се одупру.
Снаге Срба из Босне су 6. јула 1995. године спровеле жестоку офанзиву на Сребреницу.
Снаге УН-а су се предале или повукле у град, а напредовање Срба су мало успорили ваздушни удари НАТО-а.
Енклава је пала у року од пет дана.
Ратко Младић је тријумфално прошетао градом са другим генералима.
Око 20.000 избеглица побегло је у главну холандску базу УН.
Убијања су почела у наредним данима.
Док су муслиманске избеглице улазиле у аутобусе за евакуацију, снаге Срба издвојиле су мушкарце и дечаке из гомиле и одвеле их на стрељање.
Хиљаде је погубљено, а затим булдожерима гурнуто у масовне гробнице.
Извештаји показују да су неки живи закопани, док су неки одрасли били приморани да гледају како им убијају децу.
Више од 25 година после масакра, још се откривају нове гробнице и жртве.
Извештај из 2002. окривио је холандску владу и војне званичнике да нису спречили убиства.
Цела холандска влада је поднела оставку после извештаја.
Врховни суд земље је 2019. године потврдио пресуду да је Холандија делимично одговорна за 350 смртних случајева у Сребреници.
Трибунал УН-а у Хагу осудио је Младића 2017. године за геноцид и друге злочине.
Он се крио по завршетку рата 1995. године и пронађен је тек 2011. у кући рођака на северу Србије.
Србија се од тада извинила за злочин, али и даље одбија да прихвати да је то био геноцид.
Погледајте видео из Сребренице:
Сребреница, 27 година касније
Око 5.000 марама вијори се на ветру у Меморијалном центру у Поточарима, на истоку Босне и Херцеговине.
Оне симболично причају причу жена које су преживеле геноцид у Сребреници у јулу 1995. године.
„Уметничка инсталација Мајчина марама посвећена је херојској улози и доприносу босанскохерцеговачких жена&qуот;, рекла је Велма Шарић, директорка и оснивачица Центра за постконфликтна истраживања, који, заједно са Удружењем Покрет 'Мајке енклава Сребреница и Жепа' и Меморијалним центром Сребреница-Поточари, организује овај пројекат.
Ко је све био у Сребреници и зашто је премијер Црне Горе на удару критика?
Високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит Поточаре је назвао светим местом на којем осећа терет „неуспеха међународне заједнице да заштити оне који су били изложени претњи да ће бити убијени&qуот;.
„Морамо да помогнемо следећим генерацијама да ове постане град наде&qуот;, рекао је Шмит, осуђујући негирање сребреничког геноцида.
Сви они који су на било који начин учествовали у извршењу геноцида у Сребреници морају доћи пред лице правде, поручио је председавајући Председништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић пре комеморације поводом 27. годишњице геноцида.
„Две речи су увек најважније када год дођемо на ово свето место. Једна реч је истина, а друга је правда. Наставићемо да се боримо за истину и правду.
„Сви они који су на било који начин учествовали у извршењу геноцида у Сребреници морају доћи пред лице правде и нећемо се проћи док не постигнемо тај циљ&qуот;, рекао је Џаферовић.
У Поточаре је дошао и црногорски премијер Дритан Абазовић, поручивши да „прошлост не можемо променити, али можемо променити будућност&qуот;.
Изразио је разочарање што на Балкану, како је рекао, и даље живи „дух мржње, раздора и подела&qуот;, који се сада „не манифестује ратним дешавањима, али се манифестује кроз политику&qуот;.
„Геноцид није почињен над Бошњацима, већ над људима, нису га починиле војске него политике зла … због тога мора да мењамо ствари&qуот;, рекао је Абазовић.
Ову његову изјаву жестоко су критиковали многи у Федерацији Босне и Херцеговине, а пре свега из Меморијалног центра у Поточарима.
„Поштовани премијеру Дритане Абазовићу, хвала што сте данас била са нама у Поточарима. Међутим, геноцид јесте почињен над Бошњацима - јер мотив убијања није био 'убијање људи', већ убијање и уништење једног народа. То вас уче пресуде међународних судова. Прочитајте их&qуот;, навели су из Центра.
Абазовић се извинио Мајкама Сребренице, због како је, навео, „нејасно изречене мисли&qуот;.
„Опростите, Мајке Сребренице на нејасно изреченој мисли. Познато је да свако ђело зависи од свог циља. Мој циљ је мир. Геноцид почињен над Бошњацима у Сребреници да се никад никоме не понови&qуот;, написао је Абазовић на Твитеру.
Директор Меморијалног центра Емир Суљагић на Твитер налогу се „извинио се породицама жртава геноцида што су морали да слушају релативизацију судски утврђених чињеница на 100 метара од мезарја&qуот;.
Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине, дошао је у Сребреницу и изјавио је да је та странка разочарана односом власти Србије, али и готово целе јавне сцене.
„Србија, нажалост, никако да смогне снаге да се супротстави политичким идејама које су довеле до ратова, злочина и, на крају, до геноцида.
„Годишњица убиства више од 8.300 дечака и мушкараца бошњачке националности за највећи део наше политичке елите не постоји&qуот;, рекао је Чанак, преноси Ослобођење.
Додао је да се цели свет данас присећа жртава сребреничког геноцида, на јавним институцијама Европе заставе су данас истакнуте на пола копља, а да у Србији то није случај.
„Геноцид се и даље негира, а по медијима парадирају осуђени ратни злочинци и самозвани аналитичари који понављају ратничку реторику деведесетих година.
„Србија остаје заробљена у лавиринту у ком и даље лута и не успева да се модернизује&qуот;, рекао је Чанак.
Београд и сећање на Сребреницу
Док је у Београду последњих година све више графита и мурала којима се велича Ратко Младић, невладине организације обележавају масакр у Сребреници скуповима и трибинама.
У центру Београда је представљен дигитални уметнички рад „Живот је оно што сањају мртви&qуот;, посвећен сребреничким жртвама, док су представници невладиних организација затражили да 11. јули у Србији буде проглашен Даном сећања на жртве геноцида у Сребреници.
Уметнички рад ауторке Мие Давид, путем мобилног телефона, у дигиталном формату приказује имена сребреничких жртава на Дому Народне скупштине у Београду.
Представници невладиних организација окупили су се на платоу испред Пионирског парка где је уметнички рад приказан, а потом су отишли до парка између Старог двора и зграде Председништва где су запалили свеће за жртве геноцида у Сребреници.
Представница Иницијативе младих за људска права Софија Тодровић рекла је новинарима да је идеја да сви грађани Београда, који то желе, могу да запале свеће и искажу пијетет жртавама сребреничког геноцида.
„Заправо, да из Београда оде и нека друга слика и да постоје људи који верују да се мир гради признавањем чињеница и да говоримо истину о ономе што се десило, без тога да некоме ускраћујемо право да пати за својим ближњима&qуот;, рекла је она.
Скуп у парку између Старог двора и Председништва обезбеђивали су бројни униформисани полицајци, док је преко пута Скупштине Србије, где је представљен уметнички рад Мие Давид, било доста и полицајаца у цивилу.
Давид је рекла новинарима да се за тај уметнички рад одлучила јер се &qуот;годинама у активистичким круговима прича како би могао да се направи споменик жртвама геноцида у Сребреници&qуот;.
Дан раније, 10. јула, представнице организације Жене у црном окупиле су се у центру Београда 10. јула увече, носећи транспаренте: „Сребреница - име геноцида&qуот; и „Уклоните мурал ратног злочинца Ратка Младића&qуот;.
Скуп је као и претходних година обезбеђивала полиција, а приведен је младић који је добацивао.
У мирној атмосфери, али иза затворених врата просторија у центру Београда, у понедељак 11. јула неколико невладиних организација одржало је трибину посвећена геноциду у Сребреници.
Софија Тодоровић из Иницијативе младих за људска права рекла је да цивилно друштво треба да помогне да правна квалификација геноцида постане део јавног дискурса.
Сеад Спаховић, адвокат, рекао је да је геноцид у Сребреници утврђен судским одлукама, али се у Србији и даље пориче.
„Порицање је данас дошло дотле да се каже 'то се десило, али нисмо ми криви, него они'&qуот;, рекао је Спаховић.
Скупу је присуствовало неколико десетина људи, а обезбеђивала га је полиција у цивилу.
До сада су двојица председника Србије била у Сребреници на дан обележавања злочина - Борис Тадић и Александар Вучић.
Тадић је у Поточарима, месту где је направљен меморијални центар, био 2010. године и поклонио се жртвама.
Али било је оних који су му звиждали.
Тадић је посетио Сребреницу пре него што је Ратко Младић изручен Међународном суду за ратне злочине у бившој Југославији, како се суд тада звао.
„Ја, као председник Србије, никада нећу одустати од трагања за преосталим кривцима. Ту пре свега мислим на Ратка Младића.
„Тада ћу сматрати да сам довршио један део свог посла. После тога потребно је да народи пруже руку једни другима и да наставимо да живимо као људи, као што смо и некад живели&qуот;, рекао је тада Тадић.
- Како је окончано скривање хашког бегунца Ратка Младића
- Зашто постоји страх од уклањања мурала ратном злочинцу упркос решењу
- Ратко Младић и ратни злочини: Суд у Хагу је „чедо НАТО пакта&qуот;
Вучићева посета пет година касније, међутим, била је обележена тежим инцидентима.
Председник Србије тада је нападнут каменицама и пластичним флашама и обезбеђење га је трчећим кораком испратило до аутомобила.
Неколико година касније, Вучић је за ТВ Пинк рекао да се у Сребреници догодио страшан злочин и да за то оправдање не постоји.
Ана Брнабић, председница Владе Србије, рекла је за ТВ Прва 2021. године да се у Сребреници догодио страшан злочин, али да званичницима Србије тамо није место док се не процесуирају нападачи на Вучића током посете 2015. године.
Братунац и Сребреница
Братунац и Сребреницу раздваја само 11 километара, налазе се у истом ентитету Република Српска, али их спаја мучна, тешка, крвава судбина.
У Братунцу, месту на истоку Босне и Херцеговине, 12. јула 1992. године убијено је више десетина Срба.
Представници власти Републике Српске тврде да је подручју Подриња током рата живот избило више од 3.600 људи.
Погледајте и овај видео:
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.11.2022)