Безбедносне службе у Србији: Колико је важна будућа функција Ивице Дачића

После министарске, премијерске и функције председника Народне скупштине, лидер социјалиста Ивица Дачић ће у богату политичку биографију уписати још једну титулу - координатора служби безбедности.

И док се углавном добро зна чиме се министри баве, око функције координатора служби безбедности постоје бројне непознанице.

Та функција може да буде важна зато што представља значајан мост између доносилаца политичких одлука и служби безбедности и важна је за њихово оперативно усклађивање, сматра Предраг Петровић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику.

„Али како ће се то у пракси одвијати зависи искључиво од тога колико ће особа на тој функцији имати политичке моћи и подршке у рукама&qуот;, каже Петровић за ББЦ на српском.

По доласку на власт Српске напредне странке 2012, координатор служби безбедности прво је постао актуелни председник Србије Александар Вучић, а после њега Небојша Стефановић, досадашњи министар одбране и донедавни „број два&qуот; међу напредњацима.

„Када сте на тој функцији, ви се налазите на извору информација, а оне су увек моћ - посебно у безбедности&qуот;, каже Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију (Цесид).

Ипак, Момир Стојановић, бивши шеф Војно-безбедносне агенције (ВБА) и генерал у пензији, тренутну функцију координатора служби безбедности назива „потпуно безначајном&qуот;.

„Сама реч координатор значи да се тај човек 24 сата бави службама безбедности - усмерава, координише и контролише њихов рад, али то у пракси не постоји&qуот;, наводи Стојановић, који је до 2016. био функционер и народни посланик владајућег СНС-а.

• Шта раде српске службе безбедности
• „Државе и царства долазе и пролазе, али шпијунажа остаје“
• Ана Брнабић мандатарка за састав нове Владе Србије

Као пример, Стојановић наводи досадашњег координатора.

„Да ли сте видели да се Небојша Стефановић уопште бави службама, да њему реферишу шефови Безбедносно информативне агенције (БИА) или Војнообавештајна агенција (ВОА)? Не, реферишу председнику&qуот;, каже.

Функција координатора служби безбедности била је предмет медијске пажње и у другим балканским земљама, попут Црне Горе.

Убрзо после избора на којима је после две деценије смењена Демократска партија социјалиста (ДПС), Црна Гора је први пут у историји добила Биро за оперативну координацију.

На његово чело тада је ступио Дритан Абазовић, лидер Покрета Ура, који је касније постао и премијер Црне Горе.

Шта ради координатор служби безбедности?

„Озна све дозна.&qуот;

Том изреком често се у Србији описује рад тајних служби, уз веровање да ће оне кад тад сазнати све што их занима.

Иако више нема Одељења за заштиту народа (ОЗНА), контраобавештајне службе из Другог светског рата, ту су њене наследнице - Безбедносно-информативна агенција (БИА), Војнообавештајна агенција (ВОА) и Војнобезбедносна агенција (ВБА).

Условно речено, ВБА ради на претњама које стижу из земље, а ВОА на онима које стижу из иностранства, мада се њихове активности често преплићу и агенције међусобно сарађују.

Поред њих, за разматрање питања од значаја за националну безбедност задужен је Савет за националну безбедност, на чијим седницама се разматрају сви значајни проблеми и теме.

„Шефови служби махом излажу сазнања до којих су дошли, процене даљег тока догађаја и предлажу мере шта би државни врх требало да учини по питању тих ризика&qуот;, каже Стојановић, који је 2004. био директор ВБА.

„То може да буде питање Косова, тероризма, организованог криминала, шпијунаже...&qуот;

Стојановић је крајем деведесетих, током рата на Косову, био начелник безбедности Приштинског корпуса војске.

За њим је 2015, а на основу оптужнице Основног суда у Ђаковици, која га уз 15 људи терети за ратне злочине на Косову и Метохији, расписана Интерполова потерница.

Стојановић је тада негирао кривицу, тврдећи да је невин и поносан на све што је радио.

Интерполове потернице за њим данас нема на њиховом сајту, док су из Тужилаштва за ратне злочине Србије раније истрагу против Стојановића обуставили због недостатка доказа.

Савет за националну безбедност мешовитог је састава - у њега улазе и политичари и професионалци из те области.

Чланови су председник Републике, председник Владе, министар одбране, министар унутрашњих послова, министар правде, начелник Генералштаба Војске Србије, као директори служби безбедности.

Клачар позицију координатора служби безбедности назива „изузетно важном&qуот;, јер се тамо „сливају све најосетљивије информације&qуот;.

То значи, додаје, да та особа „вероватно има најбољи могући увид у све безбедносне изазове са којима Србија може да се суочи&qуот;.

„Њему се достављају све процене, оцене и анализе стања у земљи и свету, као и предлог мера за спречавање непријатељске делатности према нашој земљи, угрожавање безбедности грађана или система у целини&qуот;, каже Стојановић.

За такозвано оперативно усклађивање рада служби безбедности основан је Биро за координацију рада служби безбедности.

Његов шеф је данас и секретар Савета за националну безбедност.

Ипак, Петровић додаје да је то све „постало уобичајено у пракси&qуот; и да „нигде у закону не пише да тако треба&qуот;.

Како наводи, та пракса је почела је током власти Демократске странке, када је координатор служби безбедности био Миодраг Ракић, тада високи функционер демократа.

„Он је као шеф кабинета тадашњег председника Бориса Тадића уједно био и секретар Савета за националну безбедност и тада та функција постаје поприлично значајна и моћна.

„Ракић је ту практично црпео велику политичку моћ коју је Тадић добио на непосредним изборима&qуот;, каже Петровић.

Ракић је ДС напустио у јануару 2014, а неколико месеци касније је преминуо.

• Прислушкивање: Афере које су потресле Балкан
• И МИ5 отворио Инстаграм - где су ту безбедњаци из Србије
• ЦИА први пут на Инстаграму
• Зашто прави шпијуни воле акционе трилере

Александар Вучић и Небојша Стефановић

После избора 2012, када напредњаци на власти смењују демократе, шеф Бироа за координацију служби безбедности постаје Александар Вучић, тада министар одбране.

„Вучић је тако наследио Миодрага Ракића и од њега примио све коверте са највећим тајнама дошле су на његов сто&qуот;, наводи Стојановић.

Петровић додаје да је први закон који је напредњачка већина у парламенту усвојила била измена Закона о уређењу служби безбедности.

Тада је, објашњава, промењена одредба по којој је шеф кабинета председника уједно и секретар Савета за националну безбедност, већ је уведено да га именује председник државе.

Петровић сматра да је рад Савета за националну безбедност од тог тренутка био „подложан дневнополитичким захтевима&qуот; и „може се рећи поприлично политизован&qуот;.

„Вучић је дошао у посед значајних информација, њима је махао према политичким опонентима, претио и најављивао хапшења контроверзних бизнисмена и све се мање-више сводило на неку врсту пропаганде&qуот;, каже Петровић.

Садашњи лидер напредњака је у то време био и први потпредседник Владе задужен за борбу против корупције и криминала.

„То је довело до огромног политичког успеха напредњака на наредним изборима, зато што им је популарност порасла за готово дупло&qуот;, наводи Петровић.

На функцију координатора служби безбедности потом 2017. долази Небојша Стефановић, тада министар полиције.

Петровић сматра да се ситуација ни тада није много променила.

„Вучић је у то време успоставио дубинску контролу и у БИА и у војним службама, тако да су у том погледу Стефановићу руке биле везане&qуот;, каже.

Управо зато Стојановић, бивши посланик СНС-а у Народној скупштини, сматра да сама функција координатора службе безбедности „не значи ништа&qуот;.

„Човек који је на тој функцији треба да припрема документацију за састанак савета, процене, оцене, анализе, али да би се то догодило, Биро пре свега мора да функционише.

„Данас га више нико не помиње, а да ли уопште постоји - нико не зна&qуот;, каже Стојановић.

Он због тога тврди да је Биро за координацију служби безбедности функционисао „само током прве владе СНС-а&qуот;, од 2012. до 2016, док је Вучић био на његовом челу.

Ивица Дачић

Председник Србије Александар Вучић је сада најавио да ће нови координатор бити Ивица Дачић, дугогодишњи лидер Социјалистичке партије Србије (СПС).

„Колико год се у медијима спекулисало да ли ће СПС бити у власти и колико год било политичких чарки између појединих руководилаца напредњака и социјалиста, однос Вучића и Дачића никада није доведен у питање - Вучић има поверења у њега.

„Извесно је било и да је са контроверзама и аферама које су пратиле Небојшу Стефановића морало да дође до неке промене на том месту&qуот;, сматра Клачар.

У последње две године, наводи о сукобу Вучића и Стефановића постали су све учесталији, због чега је он често био на тапету унутар странке.

Страначке колеге оптуживале су га да је организовао прислушкивање председника Вучића и његове породице, што је Стефановић је то све негирао, али је ипак током пролећа 2021. поднео оставку на место шефа Градског одбора у Београду.

Није познато да ли ће министарску позицију добити и у новој влади коју би требало да формира Ана Брнабић.

• Ко је Небојша Стефановић
• Партијски сукоби без епилога: Зашто се СНС ниједном није поцепао, а ДС јесте

„Трећи разлог постављања Дачића на тако важну функцију јесте што су он и социјалисти имали мало политичке одговорности у прошлој влади&qуот;, каже Клачар.

„Управо је то један од разлога због чега је СПС на пролећним изборима направио добар резултат - у перцепцији бирача нису били одговорни ни за шта од 2020.&qуот;

Због тога Вучић сада, додаје директор Цесида, жели да „подели одговорност&qуот;.

„Последњи разлог је и то што Дачић има огромно политичко искуство, релативно добре међународне односе и политички ауторитет да може да преузме управљање службама безбедности.

„СПС ће тако бити на извору свих најважнијих информација које се тичу националне безбедности&qуот;, каже Клачар.

Како додаје, не би било изненађење да Дачић уз ту позицију „веже и неки министарски ресор силе у будућој влади&qуот;.

А да ли долазак Дачића значи да ће се нешто променити у раду Савета за националну безбедност?

„Не, и даље ће бити коришћен за разне дневнополитичке интересе, као и када се догоди нека криза, па је потребно да се у јавности нешто искомуницира, легитимизује или нагласи значај нечега, попут одређених потеза власти&qуот;, сматра Петровић.

Он одлуку о именовању Дачића за секретара Савета назива и „прилично проблематичном&qуот;, као и да се тиме „шаље лоша порука&qуот;.

„Разлог за то су снимци процурели у јавности, а на којима се Дачић види на састанку са Родољубом Радуловићем, такозваним Мишом Бананом, који је имао блиске контакте и био део групе Дарка Шарића.&qуот;

Момир Стојановић такође сматра да се „апсолутно ништа неће променити&qуот;.

„Свестан је и Дачић да он ту никаква овлашћења нема, нити ће се уопште бавити тиме... Да ли би Вучић било коме осим себи самом дозволио да се бави сектором безбедности?&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.30.2022)