Храна, здравље и слаткиши: Да ли је црна чоколада стварно здрава

Људи једу чоколаду у неком облику стотинама година.

Већим делом тог времена, долазила нам је у облику течног какаоа, направљеног од зрна какаоа.

Неке културе - али не све - у међувремену су почеле да му додају шећер, млеко и блиставо паковање.

Они који још уносе какао на традиционалнији начин, за то време, покренули су расправу око тога да ли чоколада може бити добра по наше здравље.

• Појавила се чоколада са чварцима, на које све укусе треба да се навикнемо
• Две коцкице црне чоколаде сваки дан - укусно, а добро за здравље
• Чоколадом и поврћем против деменције

На пример, Куна Индијанци, који живе на панамским Острвима Сан Блас, имају низак крвни притисак који не расте са годинама, веома ниску стопу срчаних удара, можданих удара, дијабетеса и канцера, а обично умиру од старости, каже Марџи Мекала, виша научна директорка епидемиолошких истраживања при Америчком друштву за борбу против канцера.

И супротно научном консензусу да претерана количина соли може да повећа крвни притисак, њихова исхрана садржи једнаку количину соли као и код просечног Американца.

Да би открила шта тачно они свакодневно конзумирају, Мекала је посетила Куна Индијанце.

Открила је да они сваки дан уносе око четири шоље какаоа - какао помешан са водом и малом количином шећера.

Али Мекала не може са великом сигурношћу да припише изврсно здравље Куна Индијанаца испијању какаоа - поготово зато што једу двоструко више воћа и четири пута више рибе од просечне америчке исхране.

Плус, живе активнијим животима него што то ми обично радимо на Западу.

Многе друге опсервационе студије бавиле су се предностима црне чоколаде по срце, али су оне можда пристрасне зато што се људи који једу чоколаду чешће мање брину за своју килажу, каже Џоен Менсон, професорка медицине на Харвардском медицинском факултету.

Она додаје и да су они можда у старту здравији.

У једној студији, истраживачи су се бавили исхраном и здрављем 20.000 људи, и открили су да је једење до 100 грама чоколаде дневно - укључујући чак и млечну чоколаду - повезано са нижим ризиком од срчаних болести и можданим ударом.

Они су контролисали и друге факторе који би могли да утичу на ово, укључујући пушење и количину вежби, али су рекли да би могла да постоје друга објашњења мимо чоколаде.

А онда је дошло велико клиничко испитивање које је могло да контролише и друге могуће узроке као што су исхрана и начин живота.

Оно је било засновано на предосећају да би потенцијалне здравствене предности какаоа могле да се своде на његове високе нивое флавоноида, биљних једињења која се могу наћи и у бобицама и чају.

Студија исхода суплемената у виду какаоа и мултивитамина, спроведена на 21.000 људи, открила је да узимање 400 до 500 милиграма суплемената у облику флаванола из какаоа може да смањи ризик од умирања од срчаних болести смањењем крвног притиска и инфламација у телу.

Научници су користили суплементе уместо правог какаоа зато што концентрација флавоноида може умногоме да варира код различитих брендова чоколаде, у зависности од жетве, производње и обраде, каже Менсон, која је била и главна истражитељка овог испитивања.

Црна чоколада може да има и до четири пута више флавоноида од чаја, али истраживање показује да се садржај флаванола смањује током процеса производње.

Као последица тога, тренутно не постоји консензус око количине флаванола из какаоа која вам је потребна да бисте имали неке користи по здравље, каже Гинтер Кунле, професор науке о исхрани са Универзитета у Редингу.

И док Европска управа за стандарде хране (ЕФСА) каже да је по здравље добро око 200 милиграма флаванола из какаоа или 10 грама тамне чоколаде, скорији подаци сугеришу да је вероватније да ће око 500 милиграма дневно начинити неку разлику по наше здравље.

То је еквивалент мало мање од једне мале штангле чоколаде од 30 грама.

„Не верујем да ће било какав приступ повећању садржаја флаванола претворити чоколаду у 'здраву храну'&qуот;, каже Кунле.

Тамна чоколада такође садржи нешто друго о чему не знамо много.

То је један од мало извора - поред кафе - биљног молекула теобромина.

Иако се ради о психоактивној супстанци, теобромин - из исте породице као и кофеин - може да вам пружи „суптилнији удар&qуот; од кофеина, каже Крис Алфорд, професор примењене психологије на Универзитету у Западној Енглеској.

И што је тамнија чоколада, јачи је удар.

„Ако једете много црне чоколаде, могли бисте да доживите прави удар, а да буде лепши од удара кофеина&qуот;, каже он.

За оне који се брину да чоколада повећава ризик од срчаног удара, неки истраживачи кажу да она заправо не мора да се избегава због тога.

Црна чоколада обично такође садржи шећер, али један од начина да се то избегне је бирати чоколаду са већим процентом какаоа од оне која се може наћи у млечној чоколади.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Тамна страна чоколаде

Тестирање ефеката суплемената флаванола из какаоа такође избегава друге компоненте црне чоколаде: шећер и засићене масти.

Црна чоколада често садржи какао путер, у коме има много засићених масти, које се везују за повећани ризик од срчане болести.

„Све масти у чоколади потичу од какао путера, али док докази показују да стеаринска киселина има неутралишући ефекат на холестерол, трећина масти у какао путеру је засићено и штетно по здравље&qуот;, каже Един Кесиди, професорка из Школе биолошких наука на Краљичином универзитету у Белфасту.

Иако истраживачи не препоручују експлицитно да се једе чоколада како би се избегла срчана болест, једна студија закључује да редовно узимање црне чоколаде вероватно доноси кумулативну корист по наше здравље са најјачим доказима који се односе управо на срчано здравље.

А узимање мале количине црне чоколаде могло би да помогне у борби против нездравих прехрамбених навика, каже Дуејн Мелор, дијететичар са Астоновог медицинског факултета.

„Мале количине чоколаде неће бити штетне и могу да промене ваш однос према чоколади, зато што можете да уживате у малим количинама а да успут не осећате кривицу што је једете. Горчина обично помаже при самоконтроли.&qуот;

Проблем је у следећем - што је већи садржај какао флавоноида у чоколади, то је горчи укус, а што је горчи укус, она се теже продаје.

„Постоји конфликт између добрих делова какаоа и онога што морамо да му додамо да би био јестив и да би представљао уживање&qуот;, каже Мелор.

Да би све било компликованије, могуће је да масти и шећер помажу да флавоноиди у чоколади буду био-доступнији, што значи да су лакши за апсорпцију у телу.

„Неки од ових флавонола су сложена органска једињења и један од начина на који можемо да их учинимо доступнима је да им додамо шећер&qуот;, каже он.

Просто не постоји довољно истраживања на основу којих неко може да узме садржај какао флаванола и шећера у чоколади и закључи који је однос најефектнији.

Такође, још увек не постоји начин да се зна колико тачно какао флавонола ви унесете.

„Чоколада није здрава храна и, имајући у виду количину шећера и масти у већини њих, врло је вероватно да је било каква корист од флаванола занемарљива у поређењу са штетном ефектима преједања од ње&qуот;, каже Кунле.

• Да ли храна може да побољша ваш сексуални живот
• Пеливани и слаткиши: Како су рвачи постали посластичари
• Чоколада је старија него што се мислило

Потрага за укусом

Чини се да је дошло до пораста мањих компанија по принципу „из зрна у таблу&qуот; које производе већи проценат какаоа са нагласком на очувању укуса, уместо на могућу корист по здравље.

Али шта ако процес сачувања укуса какао зрна такође, сасвим случајно, доведе до здравије чоколаде?

Какао зрна која се узгајају на Соломонским острвима на Пацифику беру се у правом тренутку зрелости, каже Мартин О'Дер, суоснивач чоколадног бренда „Фајертри чоколит&qуот;.

Фармери потом отварају љуске какаоа и започињу шестодневни процес ферментације, пре него што их исуше.

Нека од исушених зрна потом се шаљу у Велику Британију, у „Фајертри&qуот;, где се пеку у целости.

Тако се то оригинално радило, али почетком Двадесетог века, ствари су се промениле, према речима О'Дера.

Чоколадне компаније ослањале су се на два приноса од фармера - главни принос, који се брао од новембра до јануара, и средњи принос, од јануара до јуна, каже он.

„Средњи приноси били су мањи и незнатно мање вредни и испрва се нису продавали. Потом су компаније почеле да их купују на попусту, а фармери су схватили да продају добра зрна по нижој цени, па су почели да мешају средње приносе са главним приносима&qуот;, каже он.

Иако флаваноле можете пронаћи у многим различитим врстама хране поред чоколаде, студије показују да црна чоколада може да се уклопи у здраву исхрану

„То је значило да су компаније за прављење чоколаде почеле да добијају зрна различитих величина, што би захтевало различита времена печења. И зато су одлучиле да почну да отварају љуске како би могли да пеку само језгро.&qуот;

Било да је ова прича само гласина или не, остаје истина да су мањи произвођачи чоколаде можда погодили суштину: печење целог зрна, уместо само језгра, често подразумева печење на нижој температури дуже времена.

Ми знамо да ако предуго кувамо поврће, остаје нетакнуто мање хранљивих састојака.

Али да ли исто може да се каже за црну чоколаду и плод из ког потиче, какао зрно, то тек остаје да се види - мора да се уради још истраживања.

Ипак, иако флаваноле можете пронаћи у многим различитим врстама хране поред чоколаде, студије показују да црна чоколада може да се уклопи у здраву исхрану.

„Разумно је узимати црну чоколаду са вишим процентом какаоа неколико пута недељно док год избегавате вишак калорија, али она не треба да се доживљава као здрава храна коју треба више да једете&qуот;, каже Менсон.

„Покушајте да повећате количину флаванола у исхрани, са чајем, бобицама, грожђем и другим воћем, као и разумним, умереним количинама чоколаде са више какаоа&qуот;, каже она.

Да ли ћемо због климатских промена остати без чоколаде?

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.30.2022)