Krsto Giljen: Sklonište

za sebe da nađem parče zemlje put me nagna do trošne ruine i jedne kuće pokraj koje zijevaju ovce i zora ljetnja rudi ispod izvisine tamo je voda bistra da se ogledneš tamo je katastar za vojničke trupe jedan me od njih pogledao milo i ja od radosti silne kroz obruč pružam jedan cvijet, da okači o kapu kad nas već ograde dijele tamo ima jedan most i pod njim truckanje i buka, auta jure a on ni da se obruši ni da se zatrese tamo ima jedan čovjek što se dolje