Branko Rosić: Znao sam da ćutim i da čuvam tajne, memoari jednog telefona

Toliko me je pogodilo. To tvoje od pre nekoliko dana. „Sad ću konačno da ga razbijem“, „Evo sad ću da ga bacim na pod.“ Te rečenice si ponavljao i urlao po sobi. Nisi mogao da prekineš vezu, jer sam se razboleo. Jer sam star, a ti to slabo razumeš. Iako stalno pričaš o ejdžizmu, o starosti, braniš stare od pežoratovnih etiketa, ali braniš ljude i naročito životinje. Za stare telefone nemaš empatiju. Uostalom, nemaš empatiju prema telefonima od kad si kupio prvi