Svetsko fudbalsko prvenstvo: Dosije golmani - kako su Livaković i Bono u Kataru oduševili svet

Dvojica muškaraca u tamnim trenerkama sede i i pričaju u prostoriji nalik lobiju hotela - prvi je Luka Modrić, jedan od najboljih fudbalera sveta, a drugi Dominik Livaković, njegov saigrač iz hrvatske reprezentacije.

„Pa šta ima veze? Šta, ti ne smeš pogrešiti? Svi prave greške. Moj je osećaj da se ti bojiš pogrešiti, to je tvoj problem. Pa ko to ne greši, molim te? Reci mi jednoga", kaže mu Modrić.

„Slušaj, ti si golmančina, to moraš da znaš. Ti znaš to?"

I Livaković je izgleda dobro shvatio reči njegovog kapitena, pošto se na Mundijalu u Kataru pretvorio u hobotnicu i jedan je od najzaslužnijih za plasman „vatrenih" u drugo uzastopno polufinale.

• Senzacija Hrvatske, izbacila Brazil na penale za polufinale Mundijala
• Od Šukera i Bobana do Modrića i Rakitića: U čemu je tajna uspeha Hrvatske
• Bajka se nastavlja: Maroko u polufinalu Mundijala, za istoriju i ponos Afrike
• Lavovi sa Atlasa ujedinili arapski svet: Od Kazablanke do Katara slavila se pobeda Maroka

Japanu je u osmini finala odbranio tri udarca u penal seriji, odbranivši potom čak devet udaraca brazilskih ala, kao i jedan penal, zbog čega se našao u idealnom sastavu obe runde nokaut faze.

„Ne znam kako da ovo opišem stvarno", rekao je zabezeknuti Livaković posle pobede nad slavnim „selesaom", kada mu je francuski L'Ekip dao ocenu 10.

Uz Livakovića, jedan je od golmanskih hitova Mundijala u Kataru je i Jasin Bunu - zvani Bono - iz Maroka, prve afričke reprezentacije u istoriji koja je stigla do polufinala Svetskog prvenstva.

Portugal je u četvrtfinalu bio veliki favorit protiv Lavova sa Atlasa, ali je Bono i na tom meču sačuvao mrežu.

Na čitavom turniru je primio samo jedan gol i to slučajno, kada je njegovu mrežu zatresao - njegov saigrač.

„Promenili smo mentalitet i generacija koja dolazi posle nas će znati da marokanski fudbaleru mogu da naprave čudo", izjavio je Bono tokom turnira.

Livaković će u polufinalu mrežu pokušati da sačuva od Argentinaca i slavnog Lionela Mesija, a Bono od moćnih Francuza.

Ovo je njihova priča.

Deda, tihi golman i Helena: Slučaj Livaković

„Golmanska situacija je specifična - oni su sami", čuje se Modrićev glas u Netfliksovoj dokumentarnoj seriji „Kapiteni", baš u trenutku kada Livaković dolazi do njega.

I razgovor kreće, a osvajač pet Ligi šampiona i Zlatne lopte za najboljeg igrača sveta u 2018. može mnogo toga da nauči mlađeg saigrača.

Pre svega da veruje u sebe.

„Ne bih ti ovo pričao da me boli ona stvar za tebe, ali ja kod tebe ne vidim napredak u reprezentaciji", kaže Modrić, dok Livaković pomno sluša.

„Možda je tebi suviše veliki pritisak? Odaješ nesigurnost ekipi, razumeš?"

I onda je došao deo o greškama - da Livaković ne treba da ih se plaši.

Jer on je „golmančina", kako ga je Modrić nazvao.

Nekoliko meseci kasnije 27-godišnji Livaković se našao u oči u oči sa Rodrigom, mladim reprezentativcem Brazila.

Penal serija protiv moćnog „selesaa" samo što nije počela, a ulog je veliki - plasman u polufinale Mundijala u Kataru.

I Livaković brani, kao što je prethodno tri penala odbranio Japancima.

„Golmančina" reklo bi se.

Rođen je 9. januara 1995. godine, dugogodišnji je golman Dinama iz Zagreba.

Njegova majka je rođaka Josipa Skoblara, nekadašnjeg reprezentativca SFRJ i slavnog golgetera, koji je, između ostalog, igrao i za OFK Beograda.

Mediji o Livakoviću uglavnom pišu kao o povučenom i skromnom momku i on retko priča o stvarima koje nemaju veze sa fudbalom.

Jedan od retkih takvih intervjua on i njegova supruga Helena dali su 2020. za zagrebački „Jutarnji".

„Dominik me je posebno očarao duhovitošću, pogotovo zbog toga što je na prvu povučen, ne govori puno i zaista nisam očekivala da je toliko duhovit", rekla je Helena, tada i dalje Livakovićeva devojka i studentkinja Tekstilno-tehnološkog fakulteta u Zagrebu.

Žive mirnim životom i večeri uglavnom provode kod kuće uz Netfliks, piše u tekstu, dok mediji u Srbiji poslednjih dana ističu da su im na venčanju pevali hrvatski pop muzičar Petar Grašo i srpski folk pevač Saša Matić.

Livaković je takođe upisao studije, od kojih je morao da odustane zbog fudbala, ali zanima ga karijera u diplomatiji i međunarodnim odnosima.

„Ali mislim da ne propuštam ništa zato što živim fudbalski san, samo živim po uhodanim pravilima", izjavio je tada Livaković, pričajući o tome kako mu izgledaju dani.

Ustaje oko osam i odmah na trening, nekada i dva dnevno, a uveče ne voli da leže kasno.

• Balkanske gore listovi u Kataru: Deset fudbalera u dresu drugih reprezentacija
• O lutriji i psihološkim ratovima: Penal serije koje su obeležile istoriju Mundijala
• FIFA kaznila Fudbalski savez Srbije zbog zastave „Nema predaje", kazna i Hrvatskoj zbog traktora
• Priča o jugoslovenskoj mundijalskoj tituli: Kako su „Čileanci“ pokorili planetu i skinuli „balkanski kompleks niže vrednosti"

„Što se rutine tiče, uvek se pomolim pokojnim dedama da mi pomognu... To je nešto moje, intimno", naveo je.

Jedan od najzaslužnijih za njegovu karijeru upravo je Deda, kako glasi nadimak Željka Nježića, nekadašnjeg trenera golmana.

„Više puta mu šaljem poruke, a on me najčešće zove i kaže 'Deda, pa zašto mi šaljete poruke, nazovite me'", izjavio je Nježić 2021. za Večernji list.

„Plašim se da mu ne smetam, a on će 'ma samo me nazovite u svako doba, jer vi ste mene stvorili'."

Livaković i jedan njegov kolega, kada su postali poznati golmani, Dedi su u znak zahvalnosti kupili automobil - opel korsu.

„Kada su mi momci uručili automobil, morao sam zvati sina iz Osijeka da me odveze doma jer su mi se noge tresle od uzbuđenja", naveo je Nježić.

„Ne znam kako bih se zahvalio, hvala im do neba, ovo mi je najlepši dar u životu.

„Ne moramo posebno naglašavati koliko mi to znači jer je moj stari automobil, bio iz 1991. godine... Do juče sam vozio traktor, a ovo je sada avion", naveo je Nježić i rasplakao se.

U julu 2021. godine Nježić je preminuo.

„Naučio je me puno o životu, a poniznost je bila na prvome mestu... I danas je upravo poniznost moja glavna životna vrednost", rekao je tada Livaković.

Pored Dede, Livaković je kao golmanske uzore navodio Danijela Subašića, nekadašnjeg čuvara mreže „vatrenih" i dvojicu Španaca - Davida de Heu i Ikera Kasiljasa.

I upravo je Kasiljas na Tviteru ranije napisao da prati kako Livaković brani, što će hrvatski reprezentativac „pamtiti do kraja života".

„Zahvalio sam mu se preko poruke na Instagramu i odgovorio mi je. Nadam se da ćemo se i sresti jednom", naveo je Livaković.

Karijeru je počeo je u rodnom Zadru - gde je rođen i Modrić - odakle prelazi u NK Zagreb, za koji je i debitovao u seniorskom fudbalu.

U Dinamo je stigao 2015, a debitovao godinu dana kasnije i to u najvećem derbiju hrvatskog fudbala, protiv Hajduka iz Splita.

Penale je i tada branio.

Heroj je bio i u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2020. protiv Kluža, kada je jedan penal odbranio u regularnom delu meča, a potom i jedan u penal seriji.

Dinamo je prošao dalje, ali je te sezone uspeo „samo" do Lige Evrope, gde je Livaković u meču protiv holandskog Fejnorda takođe odbranio penal.

Pre tog meča video sa se Dedom.

„Čuli smo se nakon što je odbranio jedanaesterac i rekao sam mu da sam mu preneo pozitivnu energiju i da je zato dobro branio", naveo je Nježić.

„'Joj, Deda, ako je tako, onda ću svaki put doći do vas pre utakmice', rekao mi je Livi."

Za reprezentaciju Hrvatske debitovao je 2017, ali je prvi golman postao tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020. godine.

A sada je svetska zvezda - hvalio ga je i mentor Modrić.

„Livi je bio čudo danas. Pokazao je kakav je golman, svaka mu čast, odveo nas je u četvrtfinale", izjavio je posle meča sa Japanom.

Od Kanade do Atlasa - i Rija: Slučaj Bono

„Dajte nam čudo", glasio je jedan od naslova u hrvatskoj štampi pred četvrtfinalni duel Hrvatske i Brazila - i čudo se dogodilo.

Ali ono što su Mundijalu postigli fudbaleri Maroka možda je i više od čuda.

U grupi su bili sa Hrvatskom, Belgijom i Kanadom, gde im mnogi nisu davali šanse, a oni su se izborili za plasman u osminu finala.

Tamo im takođe niko nije davao ni jotu mogućnosti protiv Španije, ali su „Lavovi sa Atlasa" pre svega velikom borbom uspeli da izbore penale.

Tu je na scenu stupio Bono, golman španske Sevilje, odbranivši dva penala moćnim Špancima (jedan je završio na stativi).

„Bilo je neverovatno, istorijski trenutak", izjavio je Bono za ESPN posle tog meča.

„Nisam se toliko pripremao za penale - reč je o instinktu, malo sreće i to je to", dodao je golman, za koga na društvenim mrežama mnogi pišu da je isti španski glumac Migel Eran, poznat kao Rio u seriji Kuća od papira (La casa de papel).

Maroko je tako postao četvrta afrička selekcija u istoriji koja se plasirala u četvrtfinale - posle Kameruna, Senegala i Gane - i prva arapska kojoj je to pošlo za nogom.

Koliko to sve znači ljudima u Maroku videlo se po velikom slavlju njihovih ljudi širom sveta, ali i na samoj konferenciji za medije posle meča.

Jedan od marokanskih novinara se gotovo rasplakao tokom postavljanja pitanja golmanu.

„Počinjemo da shvatamo šta ova pobeda predstavlja za Maroko, ali i za ceo svet... Osetili smo neverovatnu podršku naših navijača i danas smo je iskoristili", izjavio je Bono posle meča.

Usledio je meč sa Portugalom, kada je Bono takođe sačuvao mrežu, odbranivši na kraju i udarac slavnog Kristijana Ronalda, jednog od najvećih fudbalera u istoriji.

I eto polufinala, kada će na suprotnoj strani terena biti moćna Francuska, aktuelni šampion sveta.

„Ovde smo da promenimo način razmišljanja i okončamo inferiornost", naveo je Bono tokom Mundijala, dodajući da je „Maroko spreman da se suoči sa bilo kim na svetu".

• Fudbalski heroji Maroka: Telefonski poziv kralja i momak rođen u Madridu koji je presudio Španiji
• Ko je Gonsalo Ramos, čovek koji je zasenio Kristijana Ronalda

Rođen je 5. aprila 1991. i to prilično daleko od Maroka - u Kanadi.

U Maroko se preselio kao dete, gde je brzo počeo da trenira fudbal u Vidadu iz Kazablanke, jednom od najslavnijih marokanskih klubova.

Iako je voleo da bude igrač u polju, zbog visine su ga često stavljali na gol, gde je i ostao, a tokom odrastanja voleo je Đanluiđija Bufona i Edvina van der Sara.

U seniorskom fudbalu debitovao je za Vidad, ali je gotovo čitavu karijeru proveo u Španiji.

Iz Kazablanke je otišao u Atletiko Madrid, pa Saragosu, Đironu i Sevilju, sa kojom ima osvojenu Ligu Evrope 2020.

Zanimljivu situaciju imao je u martu 2021. na meču protiv Valjadolida, kada je u 93. minutu postigao gol za iznenađenje.

U reprezentativnom fudbalu mogao da je da brani i za Kanadu, za šta je imao poziv, ali je izabrao Maroko, za koji je debitovao 2013. protiv Burkine Faso.

Pažnju medija izazvao je tokom Afričkog kupa nacija u Kamerunu 2021, kada je na konferenciji za medije odbio da priča engleski i francuski.

Reč je o „packi" organizatorima turnira zato što nisu obezbedili nijednog prevodioca na arapski.

Poznato je da je veliki ljubitelj argentinskog fudbala i da navija za River Plejt iz Buenos Ajresa, jedan od najpoznatijih argentinskih klubova.

„Prva majica koju mi je otac poklonio bila je iz Argentine", izjavio je Bono ranije.

Njegova veza sa Argentinom je toliko jaka da Bono španski priča sa argentinskim naglaskom.

„Više sam Marokanac nego bilo šta drugo, ali kad sam stigao u Španiju španski sam naučio sa Argentincima i završio sa akcentom", kaže Bono.

Jedan od idola mu je Arijel Ortega, bivši argentinski igrač, zbog čega mu se pas zove Arijel.

I sada su sve oči sveta uprte u njega i Maroko, autsajdere koji su uspeli da sruše divove.

Jedno je sigurno - marokanski „lavovi" u polufinalu neće dati „trikolorima" da ih lako ukrote.

Možda Bono i na tom meču sačuva mrežu, pa još jedan bog padne na teme.

A onda finale i to potencijalno protiv „njegove Argentine".

Pogledajte video velikog slavlja Marokanaca posle pobede nad Španijom

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.12.2022)