Rade Drainac: Otrovan san

Bejah tada admiral Među katarkama na kojima bukti po jedan meteor, Imađah samo jedan šal, Cipele stare I pod skutom paket sanja, A južni vetrovi, ko španske gitare, Obmotavahu moja putovanja. O to čudno i ludo detinjstvo moje, I te neustrašive oči zanesene! Ta spazma i nadzemaljske boje, Što mi u svakoj luci, na krilu, Doneše žene! Često mislim na jedan balkon ispod tamarisa, Pod kojim se u fosfornom snu ljulja luka, Sa kog mi punu šaku mirisa I zvezda baci jedna