Proizvođači pšenice u Srbiji prizivaju sneg kako bi se zaustavio njen nagli rast i sprečila šteta
Poljoprivrednici u Srbiji, koji su jesenas zasejali pšenicu, prizivaju sneg kako bi se sprečila šteta zbog njenog naglog bokorenje i rasta, izazvanog visokim temperaturama i da ne bi bili prisiljeni da koriste regulator rasta, što povećava troškove proizvodnje.
Draško Živković iz Malog Crnića u Braničevskom okrugu rekao je za Betu da je bolja pšenica koja je zasejana kasnije jer je rana naglo izrasla, povećava lisnu masu, a slabije se razvija koren.
"Pšenica je u relativno dobrom stanju, bolja je kasnije zasejana jer je nižeg rasta i sada je potreban sneg i mraz kako bi se zaustaviio njen rast i kasnije poleganje, a posledica toga bila bi slabiji prinos. Ako i dalje budu visoke temperature u sred zime bićemo prinuđeni da koristimo regulator rasta, što povećava troškove proizvodnje", rekao je Živković, koji je pšenicom zasejao 30 hektara.
On je rekao da je u tom području jesenas zasejano isto toliko hektara kao i godinu dana ranije, ali da su pojedini poljoprivrednici smanjili količinu upotrebljenog mineralnog đubriva, zbog visokih cena.
Živković je rekao da je većina poljoprivrednika zadržala viškove pšenice iz prošlogodišnje žetve i da čeka da cene porastu.
"Cena pšenice je sredinom novembra prošle godine izgleda bila maksimalna i iznosila 43-44 dinara po kilogramu da bi zatim pala na 35-36 dinara, pa smo, verovatno, pogrešili što je tada nismo prodali", rekao je Živković.
Prema rečima predsednika Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovice Jakšića iz Bavaništa u Banatu jesenas su pšenicom zasejane veće površine nego 2021. godine iz straha da će, zbog prošlogodišnje suše, prolećna setva biti rizičnija.
"Pšenica, koja je rano zasejana u jesen prošle godine, je u lošijem stanju nego kasnije zasejana i zbog sunčanih dana napali su je insekti, pa su pojedini poljoprivrednici morali već da je zaprašuju", rekao je Jakšić koji pšenicom zasejao oko 350 hektara.
Dodao je da ne pamti da je skoro pšenica zaprašivana protiv štetočina, ubrzo posle setve i da je potrebno da što pre padne sneg kako bi usporio njen rast.
On je rekao da većina poljoprivrednika čeka da cena pšenice poraste da bi prodali prošlogodišnji višak, ali i da očekuju da cena mineralnog đubriva za prolećnu prihranu značajnije padne.
Direktoraka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla je da je izvoz pšenice i kukuruza iz Srbije potpuno zaustavljen iako su ukinuta ograničenja (kvote).
Ona je rekla da je u crnomorskom regionu velika ponuda pšenice iz Mađarske, Rumunije, Bugarske i Ukrajine, a drugi razlog je što cena domaćeg žita nije konkurentna cenama po kojima ga prodaju vlasnici iz tih zemalja.
"Pšenica se ne izvozi iz Srbije jer domaće cene nisu konkurentne cenama mađarske, rumunske, bugarske i ukrajinske pšenice u luci Konstanca. Osim toga, domaći proizvođači i ne nude viškove na prodaju jer čekaju da cena poraste, pa će tek za oko mesec dana ponuda porasti kada budu primorani da je prodaju zbog kupovine mineralnog đubriva", rekla je Savović.
Dodala je da Srbija nije u mogućnosti ni da viškove izveze u severnu Afriku (Egipat, Tunis, Alžir), gde se pšenica traži jer nema adekvatnih transportnih sredstava da otpremni robu, a i troškovi transporta bi povećali cenu. Rečne barže, prema njenim rečima, iz Srbije mogu da povezu do 2.000 tona, a brodovi koji voze pšenicu iz tih zemalja nose od 25.000 do 50.000 tona, što govori koliko puta barža treba da se "okrene" da bi prevezla isto koliko i brod.
"Proizvođači pšenice u Srbiji mogu da čekaju višu cenu pšenice, ali bilansi ne pokazuju da će biti neke nestašice i rasta cena", rekla je Savović i navela da je jesenas pšenicom zasejano 725.000 hektara, što je oko 17 odsto više nego godinu dana ranije.
(Beta, 18.01.2023)