Večera sa starom aristokratijom i pasulj sa sirotinjom u Gradu mrtvih

Prizivanje nostalgije – tako sam doživeo molbu redakcije da se prisetim svojih dopisničkih vremena. Dva puta sam bio „stalni”: pet godina u Kairu, četiri u Rimu. Danas, pozvan da prebiram po svojim sećanjima, dolazim do zaključka da se najviše pamte tekstovi koji imaju slabo veze s visokom politikom, suvoparnom ekonomijom ili dubokim analizama. Obavezni dopisnički sastav ostao je u senci opisa zemalja i svakodnevnog života i običaja njihovih naroda. Sve je,