Oskar Davičo: Kad pređem na san u vatri gorenja

Kad pređem na san u vatri gorenja ruku moju hvata ruka strasno blaga kraj mene treperi vedra moja draga dok mi vihor čupa šume iz korenja. Pod životom gori život snom te strasti, šiklja mlaz plamena detinjasta, vita, tuga kao majka zabrinuto pita hoću li za ljubav ubiti i krasti. Ako su ti školjke šumele, plavojko, u noći nemira pesmom palikuća – selo će još noćas goreti ko luča. Ako su ti ruke drhtale, devojko, za zlatom crvenim pod kim život vrvi – s jutra imaš