NALED: Reformski tempo u Srbiji održan
Predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić izjavio je danas da je u 2022. godini reformski tempo u Srbiji održan, te da je od 100 preporuka iz "Sive kjnige" za kreiranje boljih uslova poslovanja prošle godine usvojeno 12 inicijativa, sedam u potpunosti, a pet delimično, uključujući uvođenje sistema eFakture i eFiskalizacije.
On je na godišnjoj konferenciju povodom 15 godina "Sive knjige", rekao je da je od ukupno 320 inicijativa predloženih za bolji poslovni ambijent u Srbiji pola bilo usvojeno i primenjeno.
Podsetio je i da je "Siva knjiga" prva publikacija koja nudi konkretna rešenja i jasno ukazuje šta treba ko da uradi, ko je odgovoran i daje jasne smernice kada i kako najefikasnije doći do rezultata.
Takođe je podsetio da su među usvojenim inicijativama iz "Sive knjige" automatska overa zdravstvenih knjižica, elektronska registracija firmi u APR-u, ukidanje brojnih nepotrebnih procedura koje su gušile privredu, poput radne knjižice, pečata, dnevnih uplata pazara.
Dodao je da su tu sprovedene i veće reforme poput uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, izmene u katastru koja je omogućila upis nepokretnosti preko notara za pet dana, uvođenje eRecepta i elektronske prijave sezonskih radnika u poljoprivredi.
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je njegovo ministarstvo u 2022. godini uradilo najviše, ispunivši četiri preporuke u potpunosti i tri delimično, a posebno istakao uspeh eFiskalizacije i eFaktura.
Najavio je nastavak reformi, a među njima nastavak reforme u Poreskoj upravi.
Naglasio je i da će za najviše dve godine porezi u Srbiji moći da se plaćaju preko mobilne aplikacije.
Ministar za informisanje i telekomunikacije Mihailo Jovanović podsetio je da je pored ostalog u oblasti digitalizacije država uz podršku NALED-a uvela elektronske građevinske dozvole, jedinstveno elektronsko mesto za upis u katastar, sistem lokalnih poreskih administarcija, elektronska plaćanja na šalterima javne uprave, uvela sistem eInspektor.
"I koliko god da smo odmakli u ovom procesu, to je tek vrh ledenog brega digitalizacije", kazao je on.
Naveo je da će u budućnosti fokus biti na Zakonu o elektronskim komunikacijama, setu medijskih zakona, te da se već radi na daljem unapređenju zakona o strancima i inspekcijskom nadzoru, zakona o informacionoj bezbednosti.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević je istakla da Srbija mora da radi na daljim reformama u oblasti vladavine prava i borba protiv korupcije kako bi ubrzala taj proces.
Govoreći o 22 preporuke u "Sivoj knjizi" sa oznakom "EU preporuke", ona je navela da je u pripremi izmena Zakona o javnim nabavkama koji će uzeti u obzir segment zelenih i socijanih javnih nabavki.
Navela je i da eAgrar u ovoj fazi pomaže domaćim poljoprivrednicima, ali se radi i na tome da se pripremi za bolje korišćenje IPARD sredstava iz fondova EU.
Šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da NALED doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju Srbije kao partner Vlade Srbije.
Ukazao je da "Siva knjiga" predstavlja preporuke zasnovane na iskustvu velikog broja zainteresovanih strana koje žele bolje okruženje za investiranje, borba protiv sive ekonomije i članstvo u EU.
Smatra i da je NALED jedan od ključnih inicijatora pozitivnih promena u poslovnom okruženju Srbije, posebno za mala i srednja preduzeća.
"Radujemo se novom zakonu o malim i srednjim preduzećima i unapređenju rada državnih preduzeća", rekao je Žiofre.
Ocenio je da je u oblasti nabavki povećana transparentnost, što prema njegovim rečima, može ubrzati lokalni razvoj.
Dodao je i kako je nužan jednak tretman, fer takmičenje i transparentne procedure za jačanje vladavine prava.
"Mora se poboljšati nezavisnost i vladavina prava, implementacija zakona i borba protiv korupcije, to će povećati efikasnost privrede", kazao je Žiofre.
Šef delegacije EU podsetio je i da oko 200.000 ljudi u Srbiji radi u evropskim kompanijama, najveći deo ulaganja je iz EU, te da je evropski put Srbije sa ulaganjima EU doveo do boljeg života u Srbiji.
Naglasio je da su geopolitičke promene zbog invazije Rusije na Ukrajinu nova realnost, pa je proces pridruživanja Srbije EU postao još relevantniji.
Istakao je i da postoji veliki fokus na Srbiju i Balkan, te da ekonomija Srbiju može postaviti bliže u procesu pridruživanja.
"Nastavljamo da ulažemo u Srbiju, investiranje u Srbiju je investiranje u budućnost EU", poručio je on i dodao da Srbija može i dalje da računa na EU.
(Beta, 10.03.2023)