Izveštaj BCHR: Hobotnica vlasti je pružila pipke u sve pore i obračunavala se sa neistomišljenicima
Stanje ljudskih prava nije zadovoljavajuće, sve naše aktivnosti pokazuju da su ona u "mraku, tunelu, jako su ugrožena" u brojnim oblastima, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra ljudska prava (BCHR) za prošlu godinu.
"Ova vlast predstavlja političku hobotnicu koja je svoje pipke pustila u sve pore društva i na sve moguće načine uticala da ne dođe do unapređenja ljudskih prava jer se obračunavala sa svima koji su iznosili drugačije mišljenje, bilo da su politički protivnici ili obični ljudi", rekla je izvršni direktor BCHR Sonja Tošković, na konferenciji za novinare.
Ona je navela da se "svako ko je digao glas i ukazao na ozbiljne probleme, na primer korupcije, organizovanog kriminala, na kršenje ljudskih prava, našao na meti", tako da "to nije politika u kojoj možemo da napredujemo kao društvo".
Urednik izveštaja Dušan Pokuševski istakao je da je "izvršna vlast imala primat nad zakonodavnom i sudskom tako da je vladavina prava urušena", kao i da su prvi meseci ove godine, iako su neposredno ranije usvojeni pravosudni zakoni, pokazali "izuzetan politički uticaj" na tu oblast.
On je naveo da građani nisu uspeli da uspostave odgovarajući dijalog sa nosiocima vlasti, za šta je "vlast odgovorna", o čemu govore brojni protesti, od kojih su najpoznatiji ekološki, mada je bilo i drugih.
"Građani nisu imali kanal da pošalju poruku institucijama i da tako zaštite svoja prava", rekao je Pokuševski o protestima.
Istakao je "veoma težak položaj novinara", koji se ogleda i kroz podnošenja slap tužbi, pominjući da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić istakao višemilionske zahteve protiv BIRN-a.
Kako je još naveo, "govor mržnje je preplavio javni život ali to ne dovodi do reakcije nadležnih institucija".
Govoreći o društveno-političkom ambijentu, on je ocenio da je intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine dovelo do većih tenzija koji su se pokazale u napadima na Srbe na Kosovu.
Kada je reč o ekonomsko-socijalnim prilikama, navedeno je da čak 73 odsto ispitanih građana kaže da im plata nije dovoljna za dostojanstven život, kao da 86 odsto ukazuje da im radna prava nisu dovoljno zaštićeno.
"Kontinuitet je sa onim lošim što se dešavalo. Vlada je odustala od harmonizacije radnog prava sa pravnim tekovinama Evropske unije, čak donosi protivne zakone", rekao je predstavnik Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović, navodeći da je izveštaj o ostvarivanju ljudskih prava "depresivan".
(Beta, 31.03.2023)