Ministarka: Subvencije po hektaru 2012. godine bile 12.000 dinara, ali nije bilo i 34 mere podrške

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Jelena Tanasković rekla je danas da ne stoji argument poljoprivrednika da su subvencije 2012. godine od 12.000 dinara po hektaru bile veće nego sada kada su 9.000, jer su sada uz to još 34 mere finansijske podrške.

"Možemo da pričamo o tome, dajte predlog šta treba da se ukine, da je suvišno, pa ćemo sva ta sredstva staviti u meru po hektaru. Ja nemam nikakav problem, ali nema logike, ako pogledate budžet 2012. godine i 2023., da neko kaže, osim da bi politički poentirao, da je tada bilo veće davanje", rekla je Tanasković na javnom slušanju o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i rurarnom razvoju.

Skup je na zahtev poljoprivrednika organizovao Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Poljoprivrednici su na sastanku tražili da "poljoprivredu ne vodi politika nego struka", da se napravi strategja razvoja, da budžet za poljoprivredu bude srazmeran njegovom udelu u republičkom budžetu i niz mera za pojedinačne subvencije, da se produži rok za uvođenje e-agrara...

Među zahtevima je bio i predlog da se subvencije uređuju zakonom, a ne uredbama, a povod je što  je u predložnim izmenama navedeno da je minimalna premija za mleko 10 dinara, a uredba predviđa da iznosi 15 dinara, kao i da subvencija po hektaru minimalno iznosi 6.000 dinara, a prema uredbi se isplaćuje 9.000 dinara.

Tanasković je objasnila da je to učinjeno da u slučaju obezbeđenje dodatnih sredstava da mogu da se brže isplate, a ne da se menja zakon.

Ona je rekla da postoji strategija poljoprivrede, da je urađena 2014. godine i važi do 2024. godine.

Teret uvođenja e-agrara, po njenim rečima, bio je na poljoprivrednim savetodavnim službama kojima pomaže 1.000 učenika i rekla da je tačno da za registraciju postoje redovi, a aplikacije ne funkcionišu bez greške, ali da se sistem uhodava.

Objasnila je da za uvođenje e-agrara nije određen duži period od, na primer godinu dana, jer joj je, kada je postavljena na ministarsko mesto, rečeno da se već pet godina radilo na uvođenju tog sistema i da je bilo predviđeno da se primeni samo za tri mere, a da bi 31 ostala po starom sistemu.  

Do danas, je kako je rekla, u e-agraru registrovano je 270.000 poljoprivrednih gazdinstava, za subvencije po hektaru prijavilo se 147.000 domaćinstava, a prošle godine 242.000, pa će se pratiti dok se ne postigne taj broj.

Ona je rekla da je strateški cilj ove godine uvećanje stočnog fonda i da je većina mera podrške usmerena ka stočarima. 

Dodala je da subvencije za autohtone rase životinja koje nisu isplaćene prošle godine, neće moći da se isplate ove godine i da će subvencije za goveda dobijati svi, bez obzira na broj grla.

Istakla je da su prelevmani na uvoz mleka uticali da se uvoz smanji, a da prelevman za uvozni kačkavalj ne može da se poveća jer bi to "bio veliki rizik i guranje prsta u oko EU".

Navela je da poljoprivrednici imaju višak pšenice i da nisu iskoristili period od oktobra prošle godine do janura da je prodaju i da će robne rezerve otkupiti 50.000 tona po 28 dinara.

Tanasković je rekla da se malinarima pomoglo moratorijumom na otplatu kredita, a da Poštanska štedionica razmatra mogućnost za odobravanje kredita, a zalog bi bil neprodato voće.

Ona je rekla da će se na predlog predsednika (Aleksandra Vućića) više subvencionisati osiguranje useva na jugu Srbije nego u razvijeninijim područjima.

Najvila je mogućnost subvencionisanja izlicitiranog zemljišta u državnom vlasništvu koje su poljoprivrednici uzeli u zakup tek kada se prikupe podaci preko e-agrara i vidi koliko je te zemlje.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Marjan Rističević ocenio je da je za poljoprivredu pet odsto republičkog budžeta dovoljno, ali "treba više da se radi da bi republički budžet bio veći".

(Beta, 18.04.2023)