Mediji i Velika Britanija: Predsednik BBC-ja Ričard Šarp podneo ostavku zbog sukoba interesa, umešan i bivši premijer Boris Džonson

Predsednik BBC-ja Ričard Šarp podneo je ostavku zbog izveštaja o tome da li je propustio da na pravi način otkrije umešanost u omogućavanje pozajmice bivšem britanskom premijeru Borisu Džonsonu.

U izveštaju je utvrđeno da je prekršio kodeks upravljanja javnim imenovanjima tako što nije otkrio sopstvenu umešanost.

Šarp je rekao da je povreda bila „nenamerna" i da nije učinjena iz materijalne koristi.

• Kako je viski spojio Čerčila, Pekića i BBC
• Pet izazova za BBC na stoti rođendan
• Deset ljudi, trenutaka i predmeta koji su proslavili BBC
• Zašto televizijski i radio voditelji napuštaju BBC

Ostavka Šarpa usledila je posle tvrdnji u listu Sandej tajms, na osnovu kojih je pokrenuta istraga.

Šarp je ranije priznao da je organizovao sastanak najvišeg državnog službenika u zemlji, sekretara kabineta Sajmona Kejsa, i Sema Blajta, daljeg Džonsonovog rođaka koji je ponudio finansijsku pomoć tadašnjem premijeru krajem 2020.

U vreme tog sastanka, Šarp, bivši investicioni bankar i davalac sredstava Konzervativnoj partiji, već se prijavio za viši posao na BBC-ju.

Prema istrazi, on nije otkrio dva „potencijalna uočena sukoba interesa": prvo, tako što je rekao Džonsonu da želi da se prijavi za funkciju u BBC-ju pre nego što to učini; i drugo, tako što je rekao premijeru da namerava da organizuje sastanak Blajta i Kejsa.

U izveštaju je utvrđeno da „postoji rizik od percepcije da je Šarp preporučen za imenovanje" jer je pokušao da pomogne premijeru u privatnoj finansijskoj stvari „i/ili da je uticao na bivšeg premijera da ga preporuči tako što ga je obavestio o njegovoj prijavi pre nego što ju je podneo".

U izveštaju nije naveden zaključak „da li je Šarp imao nameru da na ovaj način utiče na bivšeg premijera".

„Iako sam, kako je utvrđeno u izveštaju, prekršio kodeks upravljanja javnim imenovanjima, u njemu se navodi da kršenje ne mora nužno da poništi imenovanje", napisao je Šarp, potvrđujući ostavku.

Šarp je dodao da je u izveštaju utvrđeno i da nije igrao „bilo kakvu ulogu u omogućavanju, aranžmanu ili finansiranju zajma za bivšeg premijera".

Ali priznao je da je trebalo da komisiji za imenovanja u BBC-ju otkrije vlastitu ulogu u organizovanju sastanka sekretara kabineta Sajmona Kejsa i Sema Blajta - biznismena koji je nudio finansijsku pomoć tadašnjem premijeru.

Rekao je da je to što nije učinio bio „previd" i izvinio se zbog toga.

U izjavi, Šarp je dodao i da ne želi da bude „smetanja" BBC-ju, dodajući da mu je bila čast da predsedava javnim servisom.

On će ostati na toj funkciji do juna dok ne bude imenovan naslednik.

Tim Dejvi, generalni direktor BBC-ja, zahvalio se Šarpu na radu u ovom mediju i naporima i idejama koje je doneo.

„Rad sa njim u poslednje dve godine bio je koristan i Ričard je dao značajan doprinos transformaciji i uspehu BBC-ja", dodao je Dejvi.

BBC zaglavljen u televizijskoj i radio eri bez digitalnog plana, piše u izveštaju poslanika

Neposredno pre ove vesti, objavljen je odvojeni izveštaj poslanika britanskog parlamenta u kojem se navodi da je BBC zaglavljen u „prošlom vremenu" televizije i radija bez plana za pružanje vlastitih usluga u digitalnoj budućnosti, navodi se u

Međutim, Komisija za javne račune je upozorila i da korporacija ne bi rebalo da kreće prebrzo ka emitovanju samo putem interneta.

Upozorenje se odnosi i na isključivanje onih koji ne mogu da pristupe digitalnim uslugama zbog nedostatka širokopojasne pokrivenosti.

Generalni direktor BBC-ja Tim Dejvi očekuje prelazak na digitalno korišćenje od 2030-ih.

Portparol BBC-ja je rekao da su postigli značajan napredak i da nastavljaju da grade planove za prvi digitalni BBC.

U izveštaju poslanika se navodi da je BBC pokazao dobre rezultate u poređenju sa rivalima poput Netfliksa, koji nemaju obavezu javnog servisa.

Međutim, regulatorne i finansijske neizvesnosti činile su ga manje konkurentnim na globalnom tržištu koje se brzo menja, dodaje se.

Poslanici su rekli da neujednačeno uvođenje širokopojasnog pristupa - i promenljive brzine širom zemlje - takođe mogu da ometaju dugoročne digitalne planove BBC-ja.

Oni su izrazili zabrinutost u vezi sa detaljima koji se tiču planova korporacije, postavljajući pitanje da li bi ulaganje od 500 miliona funti (566 miliona evra) godišnje do 2025. bilo dovoljno za postizanje njenih ambicija.

I pozvali su na jasnije finansijske planove u kojima će se navesti koje će usluge biti zatvorene i šta bi se dogodilo ako se ne uštede potrebna sredstva za reinvestiranje u digitalni razvoj.

Međutim, izveštaj je takođe ukazao na odluku da se zatvori BBC tri kao linearni televizijski kanal 2016. godine, čineći ga dostupnim samo na mreži.

Rečeno je da je njegov povratak na regularnu televiziju šest godina kasnije dokazao da se korporacija „prebrzo preselila i da publika to nije ispratila".

Meg Hilijer, poslanica laburista koja predsedava komitetom, rekla je da je BBC-ju potrebna podrška vlade.

„BBC treba da postigne pažljivu ravnotežu - obavezao se isključivo na budućnost na internetu do 2030-ih, ali zna da je od suštinskog značaja da postoje načini za ljude, posebno decu i druge koji ne mogu ili nemaju lak pristup internetu, da raspolažu uslugama javnog servisa", rekla je ona.

„Obveznici plaćanja licence moraju biti u prilici da zadrže otvorene mogućnosti.

„BBC je zastao u prošlom vremenu televizije i radija usled neizvesnosti u vezi sa finansiranjem i regulativom, kao i zbog stalnih kašnjenja i smanjenja nacionalnih planova za uvođenje brzog širokopojasnog pristupa DCMS-u (digital, kultura, mediji i sport).

„BBC ispunjava suštinsku funkciju javnog servisa - mora da ima planiranje, resurse i širu infrastrukturnu podršku da to učini."

Iako su tradicionalna BBC televizija i radio i dalje veoma popularni, sve više ljudi se odlučuje da koristi onlajn usluge kao što su ajPlejer (iPlayer) i Saunds (Sounds) svake godine.

Već se radi na određivanju prioriteta po pitanju digitalnog, pri čemu je korporacija iznela planove da prestane da emituje CBBC (CBBC), BBC Four (BBC Four) i Radio 4 Ekstra (Radio 4 Extra) na linearnoj televiziji i radiju.

Oni će preći na digitalne platforme, iako se to neće desiti još najmanje dve godine.

Potezi oko smanjenja lokalnih rasporeda BBC-ja i stvaranje više digitalnih poslova van većih regionalnih i nacionalnih baza su takođe u toku, uprkos protivljenju lokalnih političara i Nacionalne unije novinara.

Smanjenje budžeta pogodilo je i BBC grupe koje izvode klasičnu muziku, iako su planovi za zatvaranje BBC Singersa (BBC Singers) pauzirani.

Portparol BBC-ja je pozdravio izveštaj odbora i njegovo priznanje da ajPlejer i Saunds (Sounds) rade dobro.

„Postigli smo značajan napredak i nastavljamo da gradimo planove za prvi digitalni BBC, koji podrazumeva saradnju sa industrijom i vladom kako bismo osigurali da publika ne bude u zaostatku posle promena", dodaje se.

„Imamo detaljne planove koji pokrivaju mnoge od pokrenutih tema i radujemo se daljem angažovanju sa odborom."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.28.2023)