Ivan V. Lalić: Vetar

Sećaš li se vetra koji se nekad rađao Sav zelen među maljama na grudima Maljena? Majka je zatvarala kapke pred borovima Uznemirenim do gorkog korena iglica; To je već bila noć, prevelika za tebe Kao odelo odraslih. A majka nosi sveću, Na stepenicama pažljivo zaklanja plamen rukom. Vetar. Sva su vrata na kući zaključana, Borovi i skitnice će ostati na vetru, A ti si dobar dečak i majka će poljupcem Da zapečati tvoju današnju malu javu. (Anđeli dajte da zaspim, da