Zvuci šume

U tom zaboravu njemu sam pripisao i misao nekog drugog, čak ne francuskog pisca, već prevod. Elem, ima Igo tu divnu pesmu posvećenu svojoj rano preminuloj kćeri čiji je naslov Kad smo živeli svi zajedno. Očito me njena atmosfera – kuća na „brežuljku (iz) prošlosti“, igra ne prolećnoj travi – navukla da pomislim da je odatle i sledeća slika koju nude ti, drugi stihovi. Elem, proleće je, sve ozelenjava na „blagoj svetlosti“ pod kojom „bi se reklo da se čuje kako