Pisanje je za mene otkrivanje, pišem da bih video šta me čeka na kraju: David Albahari, umesto in memoriama

Istorija ne poznaje prvo lice jednine; pojedinac je u istoriji poput Ijuske od oraha na uzburkanoj vodi – svejedno je da li plivaš niz struju ili uz nju, da li plutaš na površini ili toneš u dubinu. Sve to sada pričam iz bezbedne perspektive sećanja i daljine, ali tokom devedesetih sam doista bio kao ta Ijuska. Raspadao se jedan svet a nigde se nije pokazivao drugi, i sve što sam doticao raspadalo se, pretvaralo u prah koji više nikome nije bio potreban, pa ni