Zemljotres pod Olimpom

Zatičem se u Sarajevu na dan žalosti. Kao i uvek u ovo doba godine, kada se održava čuveni festival filma, grad je kao košnica – i nemoguće je istinski proglasiti kočnicu. Ali to što sve vrvi od ljudi ne znači da ljudi nisu duboko zamišljeni. Sebilj je, kao svima zgodno okupljalište, uveče krcat; ove redove kucam u telefon baš odatle, dok stojim i posmatram kako mi se prikrada neugodna misao, jedna od onih s čijim se stalnim prisustvom ne bi moglo živeti: u