„Druže, nisam se ja uhvatio za parizer, nego on, možda po prvi put za poslednjih deset godina“

Na večeru uoči samita nije došao, jer predsednik ne večera. Ne zato što mu obedovanje u kasne sate remeti san, jer on nikad ne spava, već zbog toga što na meniju domaćina nije bilo parizera. Onog od tolko i tolko dinara, što jede narod, ne zato što ne može da kupi suvi vrat, nego što se ugleda na skromnog čoveka iz naroda koji vodi državu. Ne bi bilo loše ni da narod počne da se lišava sna, da ne gubi vreme, nego da i tada radi. Tako bi se dodatno uvećao BDP, a