Stari savski most i Amarkord
Vreme 27.09.2023
Prilog kulturi sećanja Rušenje mosta nije samo glupo i štetno, nego je u nekom višem smislu i greh jer su mostovi, ne kaže to samo Andrić, svete građevine. To grabljivim skorojevićima ne znači ništa, kao što im je i sam pojam pamćenja prirodno tuđ i mrzak, a rušiti mostove isto je što i zatirati sećanje. Mostovi poput Starog savskog ne povezuju samo dve obale, nego, na suptilan način, i prošlost sa sadašnjošću, a one koji su toga vredni mogli bi odvesti i u neku srećniju budućnost
Pre otvaranja Brankovog mosta 1956, Stari most, čije rušenje mračnjaci predviđaju, bio je jedina veza kojom su pešaci i ono malo automobila mogli preći na levu obalu Save. Novi Beograd je bio tek u zametku, a na prostoru današnjih blokova bile su peščare prošarane kojim kućerkom, železnički nasip sa podvožnjakom (kod kojeg će 1968. doći do obračuna policije sa studentima), a današnja Palata Srbija, prvobitno predviđena za zgradu Centralnog komiteta KPJ, godinama je