Dušan Vasiljev: Fragmenti

I Gledao sam danas, u jednom drvoredu, žuto lišće, koje je palo u prvom mrazu i pokrilo peskovitu stazu. Pored mene je prošao ubogi Lazar jedan, u sivom gunju: k nebu je dizao glavu sedu i umoran, gladan i poguren malo, nije ni znao kuda ide. Meni se onda oteo uzdah jedan i suza jedna neprimećena. II Zašto me u Jesen, o smiraju Sunca, obuzme seta neka topla, i svilena, i meka, kad kakav osećaj, ili želja hitra mojim se srcem zatitra i uzgredno me pita za Prošlost?