Čarls Simić: Fantomski brod

Ti blaženi trenuci koji se pretvaraju Da će zauvek ostati s nama – Brzo prođu, a da se i ne oproste. Čemu žurba? začuh sebe kako kažem. Imaš pravo na ćutanje, Reče mi noć dok sam sedeo u krevetu I kovao planove kako da sledeći Zarobim u glavi. Sećam se širom otvorenog prozora jednog letnjeg dana S veličanstvenim pogledom na zaliv i jednog oblaka u svem tom plavetnilu Bledog poput konja Kog smrt voli da jaše. Povazdan bi rado čavrljao, taj usamljeni oblak Govorio mi