Amir je za vreme rata u trenutku morao da napravi životnu odluku: "Slušajte me, Srbi. Vaši su mi porodicu živu spalili, a ja sad vas imam na nišanu"
Blic 11.11.2023
- Sećam se, kao dečak, gde sam odrastao u tom jednom selu, sedeći na toj jednoj guduri iznad Foče, "Bože, da li ću ikada otići odavde," čuvajući tu ovce, sa pogledom na Drinu. Život me je ipak napravio na pravog čoveka, završio sam vojnu akademiju u Beogradu, bio sam oficir JNA, postao sam ponos tog kraja. Nisam voleo da radim na zemlji, više sam voleo da čuvam krave, i sad, sedeo sam sa majkom na njivi, u pauzi napornog rada, i ona mi je tada ispričala o događaju koji se odvio kada sam se ja rodio. Naime,
Biti čovek u nedoba oduvek je najteže, a čini se, Amaru, nekadašnjem oficiru JNA, rodom iz sela Gudelj kod Foče, bilo je i preteško. Živo se seća dana kada je mogao da bira - reč za reč ili krv za krv. - Meni se desilo da mi je u ovom ratu, grupa izroda iz srpskog naroda zapalila majku i porodicu. To nisu bili ljudi. Al oni nisu naneli štetu čestitim Srbima, oni su izrodi, i ne znaju za dobro. Ja sam još kao dečak naučio kako se meri čovečnost. Mi smo iz sela