Ivan V. Lalić: Jednorog

Pustoš u meni tvoje je imanje; Tvoja je ona ograda bez kuće, Na tebe glasi tapija, a ključje Od kapije u tvoje nepostojanje. To padina je, mahom vetrovita, Gde devojčica je jedna bosonoga Bez sedla jaše krotkog jednoroga I pevuši mu značenja skrovita, A napev zujanjem zlate rojevi Pčela što bile telo su Melise – Pa prekid trake, napev izgubi se... Godine tvoje, neki brojevi Nepovezani u čitko saznanje: I mrak u tebi moje je imanje.