Sara i njen otac Mošo zajedno pišu govore za sahrane i posao im cveta, traže ih i u inostranstvu: "Treba mi nekoliko sati da to napišem, nije lako ni malo"
Blic 17.12.2023
Svako od nas mogao bi da posvedoči da je gubitak voljene osobe najteži trenutak u životu čoveka i taman kada polako postajemo svesni da neka osoba sa kojom smo bili bliski više nije među nama i kada od bola i tuge zanemimo, kako to običaji prilikom sahranjivanja nalažu, dođe trenutak da progovorimo i oprostimo se od voljenih kako najbolje znamo i umemo.
Svedoci smo, takođe, da govori na sahranama mogu da budu šaljivi i puni anegdota iz života pokojnika, pa se kroz jecaje okupljenih prolomi i smeh, baš kako bi osoba koju smo izgubili i želela da bude. Čak i kada je reč o ovakvim situacijama, kada poslednja poruka upućena pokojniku ne mora nužno da bude papir pun bola i tuge, pisanje ovakvih tekstova nije nimalo lak zadatak. To najbolje zna Mošo Novković (66) koji je u svom okruženju, između ostalog, postao poznat