Krčedinska ada, može i vlada

Zaleđena zemlja kraj nadošlog Dunava. Automobili naslonjeni na ivice isto tako zaleđenih oranica. Na obali pucketa vatra kraj koje se skuplja promrzao narod čekajući skelu, čamac, šta god može da ih preveze do poslednje oaze prirode, životinja i, po svemu sudeći, i čoveka. Tamo negde na Dunavu koji je kao usud nadošao i opkolio sve pomenuto. Nije to prvi put, kažu, nadošao je pre deset godina, slično. Samo onda je bilo drugačije. „Ostala mi je stoka, ostalo je na