Ovo je jedna od najtužnijih priča u Srbiji: Otac živi dve ulice od mene, kad se sretnemo okrene glavu

Oca nikad nisam upoznao, barem ne zvanično. Majka je otkad znam za sebe puno radila, i često je bila odsutna, a baba je bila ta koja je brinula o meni. Iako nam je život bio težak, borili smo se. Bio sam dobar đak, vredno sam učio i radio, ali bol je bila jaka. Svi drugari hvalili su se svojim jakim očevima, a ja sam spuštao glavu i ćutao. Nisam ni smeo da pitam ko je moj tata, počinje priču za Telegraf.rs Milan S. iz jednog grada u centralnoj Srbiji. Kako kaže za