Zdravstvo: Kako srpski doktor Haus leči padanje u nesvest

Oseća kao da tone.

Zujanje u ušima, malaksalost, potom prijatne, tople slike u glavi, i odjednom - vika.

„Opet sam se onesvestila.

„Ovo je već drugi put za godinu dana da sam pala, a da niko ne zna šta se dešava sa mnom", , priča tužno i zabrinuto Jelica Marić iz Pančeva za BBC na srpskom.

Svaki put je tako pre nego što izgubi svest i kontrolu nad telom, a poslednji pad je doneo udarac glavom o pod i rasečenu usnu.

Jelica Marić ima oštećenje autonomnog nervnog sistema koji reguliše disanje, krvni pritisak i rad srca. To je i razlog što iznenada gubi svest.

• „Nemam snage da podignem čašu vode“: Šta je sindrom hroničnog umora za koji lek ne postoji
• Parkinsonova bolest: „Od nje se ne umire, ali se s njom umire"
• Šta je „moždana magla” i zašto biste mogli da je doživite mnogo pre menopauze

Ali, prošle su godine dok nije došla do dijagnoze.

Obilazila je lekare, plaćala preglede, a jedini odgovor koji je dobila bilo je sleganje ramenima.

Sve dok je doktori nisu poslali u Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje" u Beogradu i Neurokardiološku laboratoriju.

„U oko 80 odsto slučajeva, reč je o refleksnim sinkopama, prolaznom gubitku svesti zbog oštećenja autonomnog nervnog sistema.

„Vazovagalne sinkope su najčešće i one su uglavnom povezane sa raznim vrstama infekcija", priča profesor doktor Branislav Milovanović, šef Neurokardiološke laboratorije.

Milovanovića pacijenti, ali i kolege, često nazivaju „doktor Haus" po istoimenoj televizijskoj seriji o lekaru koji rešava najčudnije slučajeve u medicini.

Šta je kriza svesti?

Sinkopa ili kriza svesti je padanje u nesvest zbog poremećaja cirkulacije u moždanom tkivu i može da nastane zbog različitih uzroka - neuroloških, karidoloških i refleksnih.

„Ovakav poremećaj treba shvatiti ozbiljno, jer je to stanje koje može da ugrozi život pacijenta, a to su najčešće mladi ljudi.

„Kardiološke bolesti, aritmije, blok u srčanom mišiću, oštećenje zalistaka ili neke urođene mane čine svega 10 odsto uzroka krize svesti", priča Milovanović, stručnjak za ispitivanje oštećenja autonomnog nervnog sistema.

Prvo se utvrđuje da li je uzrok padanja u nesvest kardiološki ili neurološki, objašnjava.

Oni čine 20 odsto uzroka i mogu se otkloniti lekovima ili operacijom, čime se sprečava stanje koje može da dovede i do smrti.

Ostali uzroci padanja u nesvest povezani su sa virusima i bakterijama.

„Te infekcije mogu biti virusi herpes, Epštajn-Bar, koji je uzročnik infektivne mononukleoze, citomegalovirus, varičela zoster, herpes humani virus, ali i neke bakterije, poput mikoplazme, hlamidije pneumonije, toksoplazmoze, borelije", ukazuje Milovanović.

Softver ljudskog organizma

U velikoj čekaonici instituta „Dedinje" bila je i tridesetogodišnja Bojana Lakić iz Novog Sada.

„Sve je počelo pre tri godine, kada sam pala iz čista mira na sred ulice.

„Ponovilo se još nekoliko puta i niko nije znao šta mi je, naročito kada su isključili sve druge bolesti detaljnim analizama", žali se Bojana dok čeka testiranje.

Neurokardiološko testiranje je ispitivanje autonomnog nervnog sistema ili, kako profesor Milovanović kaže, softvera našeg organizma.

„Da bi se ispitao sistem koji je odgovoran za rad pulsa, pritiska, srca, ali i drugih organa, potrebno je znanje iz svih oblasti medicine, ali i fizike i matematike", objašnjava.

Dok priča o neprijatnom iskustvu gubljenja svesti, Bojana je vezana oko grudi i struka, pokrivena i priključena na nekoliko aparata.

„Udahni, zadrži dah, hajde ubrzano diši, kao da trčiš", sluša uputstva medicinske sestre.

• „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
• Moždana stimulacija može da produži pamćenje za mesec dana, otkrili su naučnici
• Možemo li da reprogramiramo naš mozak

Milovanović objašnjava da se u njihovoj laboratoriji rade testovi za ispitivanje rada simpatikusa, nerva zaduženog za podizanje pritiska i ubrzavanje pulsa, i parasimpatikusa, koji deluje suprotno.

„Veštačkim putem izazivamo stres i posmatramo kako se fina mreža nerava, koja je dirigent našeg tela, ponaša.

„Jedan od njih je mentalni stres test, gde biramo rogobatne brojeve, poput 1.017 i 17, pa tražimo od pacijenta da ih sabira".

Na taj način se prate puls, pritisak i rad srca kada postoji mentalni stres.

„Hladnoćom takođe stimulišemo nervni sistem da vidimo ima li oštećenja.

„Test podizanja i spuštanja je ključan, gde se najbolje vidi da li postoji poremećaj", naglašava Milovanović.

Ovo su samo neki od 23 testova koji se rade.

„Hteli ili ne, kada pacijent gubi svest, moramo da rešimo taj problem i naterani smo da tražimo uzrok.

„To je pristup Šerloka Holmsa, hvatanje nevidljivog ubice ili uzroka koji dovodi do krize svesti i smrti pacijenta", objašnjava profesor.

Bojana ima umereno teško oštećenje autonomnog nervnog sistema.

Kardiološki i neurološki problemi su isključeni, pa joj predstoji ispitivanje na viruse i bakterije.

Umetnost lečenja

„Ne postoji čarobni lek koji pokriva sve.

„Uglavnom otkrijemo uzrok, a ako su to virusi ili bakterije, ciljano lečimo", ističe Milovanović.

Lečenje može da traje od nekoliko meseci pa do dve godine.

„Koristimo svu moguću artiljeriju koju imamo, kako bismo odbranili organizam.

„Kada rešimo hroničnu infekciju ili zapaljenje, vidimo da se povlače druge autoimune bolesti, pa i padanje u nesvest", jasan je profesor.

U lečenju se koriste antivirusni i antibakterijskim lekovi, ali i suplementi, jer se kod pacijenata uočava manjak minerala i vitamina.

„Aminokiseline, peptidi, antioksidansi, samo su neki od lekova koji se koriste u terapiji.

„Upotreba koenzima Q10 jedna je od glavnih stvari za lečenje mitohondrija, koje služe za proizvodnju energije u organizmu", kaže Milovanović.

Sindrom hroničnog umora

Laboratorija za ispitivanje autonomnog nervnog sistema koristi se i za otkrivanje ozbiljnog poremećaja, sindroma hroničnog umora.

Bolest koja počinje jakom iscrpljenošću može da dovede i do stalne prikovanosti za postelju, objašnjava Milovanović.

„Pacijente često šalju na psihijatriju, a to je zabluda, jer su ovde virusi među glavnim uzročnicima bolesti.

„Na osnovu mog višedecenijskog iskustva, verujem da iza svega stoji herpes virus - to su sve uspavani virusi, čije pojavljivanje isprovocira stres, koji je svakako okidač za pojavu bolesti", kaže profesor.

Među glavnim simptomima bolesti su umor koji traje duže od pola godine, pad energije pri fizičkom naporu i poremećaj spavanja.

U lečenje treba da budu uključeni lekari različitih struka, jer je potrebno obnoviti čitav organizam, dodaje Milovanović.

„Nadam se da ću konačno saznati uzrok ovog oštećenja.

„Ne mogu više da funkcionišem ovako nestabilna i da razmišljam samo hoću li pasti u nesvest ili ne", jada se Bojana.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.18.2024)