Dejli mejl: Demokrate traže istragu poslova Trampovog zeta na Balkanu
U tekstu se podseća na ranije pisanje Njujork tajmsa da Kušner pregovara o unosnim poslovima sa nekretninama u Albaniji i Srbiji i dodaje da planovi na Balkanu kapitalizuju odnose koje je Kušner napravio tokom Trampove administracije, a poslovi se razrađuju sa Ričardom Grenelom, koji je u vreme Trampovog mandata bio vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe, ambasador u Nemačkoj i specijalni izaslanik za Balkan.
List dodaje da su Kušner i Grenel "otvoreno koristili svoj odnos sa Edijem Ramom, premijerom Albanije, od koga je tadašnji predsednik (SAD Donald) Tramp primao neustavne uplate dok je bio na dužnosti vrhovnog komandanta".
Jedan izveštaj demokrata, dodaje se, otkrio je da su Rama, njegovi savetnici i bivši ministar infrastrukture Damian Gjiknuri, potrošili oko 6.000 dolara boraveći u hotelu Tramp u Vašingtonu, tada u vlasništvu bivšeg predsednika.
Jedan od predloženih projekata navodno bi bio razvoj ostrva u Albaniji u luksuznu turističku destinaciju poznatu kao Sazan. Ostrvo je tokom Hladnog rata korišćeno kao tajna vojna baza za podmornice.
Drugi projekat obuhvata planirani luksuzni hotel, sa 1.500 stambenih jedinica, kao i muzej u Beogradu, na mestu bivšeg sedišta jugoslovenske vojske uništenog 1999. godine NATO bombardovanjem, a treći izgradnju hotela i stotine vila na poluostrvu Zvernec, na jugu Albanije, navodi list pozivajući se i na izvore iz srpskog parlamenta i Kušnerove kompanije.
Mejlonlajn piše da je Grenel radio na sporovima između Srbije i Kosova i dodaje da projekti o kojima je reč uključuju zemljište koje je pod kontorlom vlasti, što znači da bi za njih bilo potrebno odobrenje države.
Kušner je za Tajms rekao da ugovori, preko njegove investicione firme Affiniti Partners, nisu finalizovani, ali su "prilično blizu", podseća list i dodaje da je Kušnerova firma već bila izložena kritikama demokrata zbog dve milijarde dolara finansiranja iz Fonda za javna ulaganja Saudijske Arabije.
Kušner je bio blisko uključen u Trampovu bliskoistočnu politiku tokom njegovog mandata i iskoristio je odnose koje je razvio tokom tog vremena da završi poslove, uključujući bliske odnose sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, de fakto vladarom Saudijske Arabije.
Sa druge strane, šuška se da se Grenel nada poziciji državnog sekretara u potencijalnoj drugoj Trampovoj administraciji. On se nije izvinio zbog pokušaja da iskoristi odnose sa vlastima da dovede investicije u Albaniju. "Tražimo mogućnosti da investiramo putem stranih investicija na Balkanu, tačnije u Albaniji, a albanska obala je divna", rekao je Grenel u intervjuu za jedne balkanske novine dok je u jednom televizijskom intervjuu u Albaniji prošle godine tvrdio da nema ničeg lošeg u takvim poslovima, sada kada je on privatni građanin, dodaje se u tekstu.
List citira Grenelove reči da "radi na projektima privatnog kapitala na kojima može da zaradi" i da "niko nikada ne bi trebalo da se izvinjava zbog želje da zaradi novac".
Dodaje se da su i republikanci najavili da će istražiti Kušnerove poslove. "Želimo tačno da znamo koje su uslove imali za te dve milijarde dolara saudijskog kredita", rekao je Komer.
Republikanci se međutim protive poređenjima Hantera Bajdena i njegovih poslovnih dogovora sa Džaredom Kušnerom, tvrdeći da ovaj drugi "ima karijeru kao poslovni izvršni direktor koja datira pre političke karijere Donalda Trampa".
Prošle nedelje, tokom saslušanja o opozivu, Raskin je podneo predlog za izdavanje sudskog naloga i za dobijanje informacija od Kušnerove investicione firme, ali je predsednik Odbora za pravosuđe Džim Džordan pokrenuo postupak stavljanja predloga van rasprave.
Džordan je argumentovao da je Kušner imao pozitivan uticaj na spoljnu politiku, uključujući pomoć u posredovanju u Abrahamovim sporazumima, mirovnim sporazumima između Izraela i arapskih zemalja postignutih za vreme Trampove administracije, piše Dejli mejl.
(Beta, 27.03.2024)