Ni suze ni vrisak ne pomažu Godinu dana od masakra u školi "Vladislav Ribnikar" - novi dani ne mogu da umanje nedostajanje
Alo 03.05.2024
NAVRŠAVA se danas prva godina bez Mare, Bojane, Angeline, Ane, Adriane, Eme, Katarine, Sofije i Andrije. Umesto nad svojom decom, njihove majke i očevi, nadvijaju se nad hladnim mermernim pločama na grobljima. Ni vrisak, ni suze tu ne pomažu, niti novi dan umanjuje nedostajanje.
Koliko god dana i godina da prođe, neće manje boleti. Samo, život ide dalje, i za porodice devetoro đaka i školskog čuvara, ubijenih u OŠ "Vladislav Ribnikar", i svako se nosi sa svojom tugom i bolom kako ume i može. Neki od roditelja osam devojčica i jednog dečaka, koje je, kao i školskog čuvara, tog 3. maja, u 8.40 ubio vršnjak iz odeljenja, pisali su pisma i pesme svojoj ubijenoj deci, neki su slavili njihove rođendane, sadili japanske trešnje u Tašmajdanskom