Paranoja: Naučnici su možda konačno otkrili koji deo mozga je „kriv“ za umišljanje i iracionalnost
RTS 17.06.2024
Mogućnost brzog prilagođavanja može nas održati u životu kada se okolnosti promene. Međutim, u krajnjem slučaju, pogrešno ili preterano verovanje u zle namere drugih, mogu nas društveno izolovati i oduzeti sposobnost da održavamo zdrave odnose u privatnom životu ali i u profesionalnom.
Često definisana kao iracionalan ili prenaglašen osećaj zabrinutosti, kod paranoje je važno da ljudska sposobnost da se zadrži pribranost i racionalnost u haotičnom okruženju, ostane „na snazi“. Da bi bolje razumeli zašto je kod nekih ljudi osećaj paranoje češći, tim istraživača na čelu sa psihijatrima sa Univerziteta Jejl Previn Soteren i Samer Tompson analizirao je rezultate testa na grupi mužjaka rezus makakija i ljudskih dobrovoljaca. Naučnici su izveli zadatak