Kum nije dugme

I „adresa” je bila čudna, a glasila je – na pola puta od kafane „Košuta” prema Hajdučkoj česmi, onda levo, pa šumom uzbrdo tristotinak koraka do prve zaravni i skrivenog proplanka. Tamo će biti od rane zore, svejedno je kad ko dođe. Beše radni dan pa se nagrnulo masovno, mahom od kuće, naspavano i orno, a tek poneko lelujav iz svog noćnog utočišta. Vukosav je priređivao tajnovite skupove i ranije, svaki je upamćen po dobrom provodu, zato je i odziv bio na zavidnom