Obnavljanje drevnih rituala nege lepote
U savremenom svetu otkrivaju se i proučavaju stari običaji inspirisani prirodom i prirodnim sastojcima kao način da se obnovi ravnoteža i ponovo poveže sa onim što je važno na svetu.
Popularnost mudrosti lepote i zdravlja starih hiljadama godina je u porastu. Bel Džejkobs istražuje drevne metode koji pomažu ljudima da žive svesnije, i u vezi sa sobom i sa samom planetom.
U filmu Kleopatra iz 1963. godine, naslovna egipatska kraljica u tumačenju glumice Elizabet Tejlor odbija poziv izaslanika Marka Antonija, dok sedi gola u mlečnoj kupki punoj cvetova, dokono se igrajući sa zlatnim brodićem.
Film je možda imao raznih problema - najslavnije, čarke između Tejlor i njenog kolege glumca i ljubavnika Ričarda Bartona - ali njegova ikonografija je i dan-danas poznata: u starom Egiptu, kraljice i boginje bile su slavne po moći i senzualnosti, po dubokim vezama sa prirodnim svetom, i sa majčinstvom i sa isceljenjem.
Kleopatra u tumačenju Elizabet Tejlor često je prikazivana kako se kupa i doteruje, kao što bi to radila u stvarnom životu: rituali nege lepote bogatih starih Egipćana bili su dugi i komplikovani, počev od beskrajnih kupki u mleku pomešanom sa uljem šafrana.
- Čovek koji troši milione da bi se podmladio
- Kako su se menjale navike u kozmetici, od ručno pravljenih krema do TikToka
- Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda
Nijedan element tu nije bio slučajan: mlečna kiselina iz mleka pomogla bi da se oljušti koža, dok se šafran koristi za lečenje raznoraznih stanja već hiljadama godina.
Ovaj začin pažljivo se izvlači iz narandžastih šara ljubičastog cveta Crocus sativus.
Uzgajan u vrelom, suvom pojasu koji se proteže od Španije na zapadu do Kašmira na istoku, ovaj začin poznat je kao „crveno zlato" zbog intenziteta i cene njegove proizvodnje.
Cvetovi moraju da se uberu u zoru rukom, a njegove tanke niti se delikatno sastružu.
Potrebno je skoro 5.000 cvetova da bi se dobila jedna unca niti šafrana.
Cene su već ionako visoke i, budući da klimatske promene dodatno ugrožavaju uzgoj, veliku su šanse da će samo još više rasti.
U poređenje sa futurističkom privlačnošću nekih od danas najprodavanijih proizvoda, zemljana realnost porekla šafrana može da zvuči nebitno.
Koga je briga odakle on potiče, dok iz posude zahvatate meku teksturu najnovije mega kreme vredne 100 evra?
Popriličan broj nas, ispostavlja se.
Izveštaj iz 2021. godine NPD Grupe pokazao je da 68 odsto potrošača želi negu nastalu od „čistih" sastojaka (okvirno, bez PFA-ova, parebena i ftalata).
Odgovarajući na pozive za veću odgovornost u industriji, grupa mega brendova za negu lepote pokrenula je Konzorcijum EkoBjutiSkor (EcoBeautyScore Consortium)sa ciljem osnivanja sistema globalne transparentnosti uticaja na životnu sredinu.
Na sličan način, nova B Bjuti koalicija (B Beauty Coalition) želi da okupi pojedinačne sertifikate za smanjenje značajnih posledica industrije.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
U međuvremenu, zanimanje za prirodne i organske sastojke i dalje je u porastu - do 11,9 milijardi dolara 2020. godine, što je 2,9 odsto više od prethodne godine, prema britanskoj istraživačkoj firmi Ekovija intelidžens.(Ecovia Intelligence).
I u ovom vrlom, novom svetu, sa naglaskom na prirodnoj i socijalnoj jednakosti, tradicionalni sastojci i rituali dostojni jedne Kleopatre pokazuju se kao bogati izvori inspiracije.
„Stalno nas uče da odbacujemo tradiciju i tražimo 'ono direktno iz laboratorije'", napisala je guru prirodne lepote Imelda Berk, u svojoj knjizi iz 2016. godine Priroda lepote.
„Ali dok su novi razvoji događaja važni, ima mnogo toga što možemo da naučimo od predaka."
Uzmite ružino ulje, na primer, koje ima dugi istorijat na Bliskom istoku.
Kao još uvek jedan od najvećih proizvođača na svetu, ljubav Turske prema pročišćenoj ružinoj vodici datira unazad 2.000 godina.
Danas ovo ulje može da se nađe u savremenim inkarnacijama koje se prodaju za pozamašnu svotu.
A nije ni čudo: pun vitamina, minerala i antioksidansa koji hidrira kožu, ovaj raskošni cvet je anti-inflamatoran i može da se koristi za umirivanje nadražene kože, dok istovremeno miriše kao najnegovanija bašta.
I dok Zapad poslednjih godina doživljava veliki porast tražnje za kurkumom - pogotovo u late kafi - ovaj jarkožuti koren nalazi se u središtu ajurvedske prakse više od 4.500 godina.
„Kurkuma je dobar pojačivač imuniteta, iskazujući moćna antioksidanska svojstva nekih pet do osam puta jača od vitamina C i E", rekla je za Vog Šabir Daja, kućna farmakološkinja Viktorija helta.
U Indiji, neveste i mladoženje nanose kurkumu na šake i lice pre venčanja, kao simbol pročišćenja i blagoslova.
Aktivni sastojak kurkume je kurkumin, mada on može da ima i određene nuspojave.
Za to vreme, berberske žene u Maroku i dalje izvlače ulje argana iz trnovitog granja njegovog drveća.
Bogato omegama tri i šest koje su dobre za kožu, arganovim uljem se hiljadama godina trguje kao vrlo traženim sredstvom za negu lepote na Mediteranu i oko njega.
Preko okeana, u Polineziji, monoi ulje, nastalo potapanjem latica tahićanskih gardenija u kokosovo ulje, datira od pre 2.000 godina među domorodačkim narodom Maohija, koji su ga obožavali kao omekšivač kože i kose.
U Kostarici, narodi Bribri i Kabekares koriste zeleni čaj da ulepšaju ten, pomognu u zalečenju mrlja na njemu i smanje inflamaciju.
Svi ovi sastojci uspeli su da stignu i do nege kože na Zapadu.
Ali suština ove priče nije više u zapadnjačkim brendovima koji preotimaju egzotično bilje kao sledeću „veliku stvar" u nekakvom jezivom odjeku kolonizacije.
U nezi lepote sve veći broj crnih i domorodačkih žena preuzima kontrolu nad vlastitim nasleđem oživljavajući drevne rituale i sastojke na načine koji slave, umesto da prisvajaju, njihove kulture - i to sve u skladu sa njihovim potrebama.
- Zašto želimo da budemo večito mladi
- „Starenje je bolest“ i to izlečiva, tvrdi naučnik sa Harvarda
- Organska kozmetika iz Sibira pravi hit
Etikete kao što su Čikboun bjuti u vlasništvu Anišinabe-Kanađanke Dženifer Harper, i Prados bjuti, koji je napravila Arizonjanka meksičkog porekla Sisi Medous, grade svoje proizvode na prirodnom bilju, kao što su žalfija i lavanda, koje njihove zajednice koriste decenijama.
Mnogi od osnivača koriste te brendove da bi stvorili radna mesta za vlastite zajednice, od sakupljanja sastojaka iz prirode do prodaje proizvoda na pijacama i u radnjama.
Ovo vitalno socijalno razumevanje simptomatično je i za druge promene koje se dešavaju u ovoj industriji.
„Taj razgovor se menja - od prirodnog i organskog ka održivosti.
„Viđamo sve više i više održivih sastojaka.
„Mnogi pioniri prirodne i organske nege lepote želeli su da razviju proizvode koji su bolji za ljudsko zdravlje i za životnu sredinu.
„Isprva, formule su bile zasnovane na biljkama, zbog manjih posledica po ljudsko zdravlje, ali li održivost je postala važan deo te industrije, ovi pioniri zaista predvode juriš u pogledu inicijativa održivosti.
„Suština više nije u prirodnom i organskom; sada je to pitanje širih zelenih pitanja", kaže Armardžit Sahota, predsednica i osnivačica Ekovija intelidžensa, govoreći u decembru 2021. godine na sajmu Evropskog kozmetičkog dizajna.
„U svetlu kovida-19 i ubrzavanja klimatske krize koja izaziva poplave, suše, propadanje useva i raseljenje ljudi širom sveta, svesni smo da je priroda počela da uzvraća udarac.
„Vreme je da ljudi prihvate da moramo da živimo u simbiozi sa prirodom i poštujući je", kaže Ketrin Bišop, iz konsultantske firme za strateška predviđanja Laboratorija budućnosti.
Oduvek povezana, veza između nege lepote i životne sredine končano je dobila prednost.
Potrošači žele proizvode koji odslikavaju i reaguju na njihove brige: za lepotu drugih ljudi i za planetu i sva njena živa bića, i traže prakse koje ih umiruju - i povezuju sa širom slikom.
Obnavljanje ravnoteže
Otkrivaju se i proučavaju drevni običaji inspirisani prirodom i prirodnim sastojcima kao način da se obnovi ravnoteža i ponovo poveže sa onim što je važno na svetu.
Australijski brend za dobrobit Satl enerdžiz spaja tradicionalne tehnike indijske prakse Ajurveda sa blagodetima aromaterapije.
Njegova nega kože sadrži eterična ulja Palmarosa, Mogra i Frankinsens, u baznim uljima jojoba i ašvaganda.
„Eterična ulja su predivne alatke koje smo dobili od majke prirodeOtkrivaju se i proučavaju drevni običaji inspirisani prirodom i prirodnim sastojcima kao način da se obnovi ravnoteža i ponovo poveže sa onim što je važno na svetu.
Australijski brend za dobrobit Satl enerdžiz spaja tradicionalne tehnike indijske prakse Ajurveda sa blagodetima aromaterapije.
Njegova nega kože sadrži eterična ulja Palmarosa, Mogra i Frankinsens, u baznim uljima jojoba i ašvaganda.
„Eterična ulja su predivne alatke koje smo dobili od majke prirode.
„Ona su životna sila, i ako ih koristimo na sebi, mi pojačavamo vlastitu životnu silu. Ovo je drevna mudrost primenjena u moderna vremena, koja pomaže ljudima da žive svesnije, i u vezi sa sobom i čitavom planetom", kaže Frida Irani, osnivačica brenda.
„Ona su životna sila, i ako ih koristimo na sebi, mi pojačavamo vlastitu životnu silu. Ovo je drevna mudrost primenjena u moderna vremena, koja pomaže ljudima da žive svesnije, i u vezi sa sobom i čitavom planetom."
„Drevne prakse i pristupi negovanju tela, uma, kože i kose preuzete su od Zemlje i prirode", kaže Bišop sa BBC Kulturu.
„One su često u skladu sa određenim godišnjim dobom i sezonskim događajima, slaveći Zemlji i floru i faunu koju nam ona tako rado pruža, s poštovanjem je koristeći kao ukras ili pročišćenje ili za hranu i piće.
„Ove prakse su starije od Antropocena, kad je uticaj ljudi na Zemlju nadjačao uticaj prirode. Ali sada kada su ljudi sve svesniji vlastitog otiska na Zemlji, bilo da je on karbonski ili u pogledu korišćenja resursa, takve savesne prakse nege lepote uviđavne prema planeti i sastojci pomažu ljudima da ublaže uticaj svakodnevne samo-nege i higijenskih rutina", dodaje ona.
Jednostavne rutine su takođe sastavni deo gua ša, tradicionalne kineske tehnike samo-masaže u kojoj se kamen veličine šake oblih ivica - obično napravljen od žada, prozirnog ružičastog kvarca ili crnog opsidijana - koristi da bi se prelazilo njim preko lica i popravila cirkulacija.
Gua ša se koristi vekovima za pomoć pri raznim boljkama, među kojima su i bol u mišićima i tenzija, a zapadnjačka industrija nege lepote ju je rado prigrlila.
Petnaest minuta klizanja hladnog kamena preko čela i obraza pomoći će vam da se ukloni tenzija nakupljena tokom većeg dela dana.
Novinarka Hana-Rouz Ji opisala je ritual gua ša svoje bake časopisu Stajlist:
„Do današnjeg dana, ona uzima vlastiti gua ša i svako veče metodično prelazi njime preko lica glatkim, elegantnim pokretima. Bila sam opsednuta ovim ritualom kao dete.
„Sedela bih kraj njenog kreveta i gledala je, pozorno, dok mi se smeškala u odrazu ogledala.
„Jednom mi je dala gua ša da ga držim, i sećam se kako je hladan i težak bio u mojoj ruci.
„Kad sam bila starija, pokazala mi je kako to da radim sama. Danas obavljam vlastiti ritual gua ša jednom nedeljno sa rolerom od ružičastog kvarca. Nadam se da ću jednog dana od bake naslediti gua ša od žada."
A verovatno malo stvari podstiče korisnike da uspore i temeljnije preispitaju stvari od primene toplote, koju vekovima koriste mnoge kulture, među njima i Asteci.
Najmanje 700 godina pre nego što su se španski kolonizatori iskrcali u drevnoj Mezoamerici, temazkali su bili vulkanske „kuće znojenja" u kojima su se kupali umorni Asteci, ali ne u vodi već u pari.
Temazkal potiče od reči temazkali, iliti „kuća toplote" na nahuatlanskom jeziku, a većina temazkala ličilo je na kupolaste građevine, napravljene od vulkanske stene, i bile su simbol materice majke prirode, sugerišući ideju preporoda.
Moderna nauka pokazala je da su Asteci bili u pravu.
Para može da pomogne da se očiste blokirani respiratorni sistemi i ublaže neke druge boljke.
Drevne Maje često su vršile temazkalske ceremonije za ratnike koji su se vraćali iz bitke, a koje su kombinovale mezoameričke mantre, meditaciju i zagrejano kamenje poprskano vodom uronjenom u bilje da bi se stvorila aromatična para.
Danas saune nastavljaju da budu korisne na sličan način.
Irani polaže velike nade u povratak drevnih rituala.
„Ometanje upravo onih elemenata koji nas čine onim što jesmo izazvalo je mnoge probleme koje srećemo danas.
„Ali ako uspostavimo ravnotežu između elemenata - prvo nas samih i životne sredini oko nas - doživećemo pozitivnu promenu u načinu na koji živimo."
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.26.2024)