Pevala je sve živo, a izbegavala dve pesme iz svog opusa: Pesme uz koje je plakala Merima Njegomir

"Nekad nas je puna kuća bila ko roj pčela kad sleti na cvet, kako kome ojačaše krila kao ptići krenusmo u svet. Oprosti mi majko mila za otetu rumen s lica jer znam da sam uvek bila tvoga srca mezimica. S tugom pamtim dan kad si mi dala svoj amanet za moj srećan put, rumen ti je sa lica nestala, a ruka ti drhtala ko prut. Veruj majko u snu te dozivam, željno čekam svaki susret drag, kad god zore svog detinjstva snivam na jastuku ostade mi trag." (Ljubo Kešelj -