Priča kao pamtivek: Drago Kekanović i reč o izgubljenom zavičaju, snazi sećanja i vrednosti i svetosti prošlosti
Večernje novosti 07.08.2024 | Piše: Mileta Aćimović Ivkov
ZAVIČAJ je sada u meni, kao mutna, ustaljena tuga. Milovan Danojlić
PISAC Drago Kekanović, Foto N. Skendeerija Leto je, izgara ilinštak, mesec žetve. Ja sam u zavičaju, među knjigama i mačkama. Tuga me i seta ovde uvek prisvoje, i sve što gledam i o čemu razmišljam njima je osenjeno i prožeto. Asocijacije se roje. Naviru sećanja. Diže se talog iskustva i pred unutarnji pogled stupaju likovi kojih se duša dotakla. Pored mačvanskih zemljodelaca, predaka i hranitelja, ima i duhovnih, slovesnih; onih čije su me priče i knjige pomerile,