Израел и Палестинци: Узимање сперме погинулих Израелаца ради потомства

Све већи број ожалошћених родитеља у Израелу тражи да се из тела њихових палих синова, међу којима су многи војници, узме и замрзне сперма.

Нека правила о овом поступку су ублажена после напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године, али породице су љуте и фрустриране због дуготрајних правних процеса којима се утврђује како сперма може да се користи.

Ави Харуш каже да је предосећао да ће се догодити „нешто ужасно&qуот; неколико дана пре него што су му војници покуцали на врата.

Глас му подрхтава док се сећа тренутка када је сазнао да је његов 20-годишњи син Риф погинуо у борби 6. априла 2024. године на југу Појаса Газе.

Требало је да донесе важну одлуку.

„Рекли су да још има времена да се узме сперма из Рифиног тела и питали су нас да ли то желимо&qуот;, каже он.

Ави је одговорио без оклевања.

Риф је „живео пуним плућима&qуот;, каже он.

„Упркос ужасном губитку, изабрали смо да живимо.

„Риф је волео децу и желео је да има сопствене потомке - нема сумње у то&qуот;, додаје он.

Њихов син није имао ни жену ни девојку.

Међутим, када је Ави почео да дели причу о његовом сину, контактирало га је неколико жена нудећи да роде Рифово дете.

Каже да им је та идеја „дала разлог да живе&qуот;.

„То ми је сада животна мисија&qуот;, каже он.

• Израелци који се са Палестинцима супротстављају насилним досељеницима на Западној обали
• Усамљена смрт младића са Дауновим синдромом у Гази
• Руски војници могли би бесплатно да замрзну сперму

Од напада Хамаса на Израел 7. октобра, у којем је убијено око 1.200 људи, а још 251 је Хамас одвео у Газу као таоце, све је више породица које су замрзнуле сперму њихових синова.

Као одговор на напад Израел је покренуо велику војну операцију у Гази, у којој је убијено више од 40.000 Палестинаца, према подацима Министарства здравља које води Хамас.

У рату је страдало и око 400 Израелаца.

Од 7. октобра, сперма је узета из тела скоро 170 младића, цивила и војника, подаци су Министарства здравља Израела.

То је отприлике 15 пута више него у истом периоду претходних година.

Поступак подразумева прављење реза на тестису и уклањање малог дела ткива одакле могу да се изолују живи сперматозоиди у лабораторији и замрзну.

Вероватноћа да сперматозоиди преживе је највећа ако се узму у року од 24 сата од тренутка смрти, иако они могу да живе до 72 сата.

Ово је потпуно забрањено у неким земљама, међу којима су Француска, Немачка и Шведска, док друге државе примењују строга правила и захтевају изричит пристанак дат током живота.

Министарство здравља Израела је у октобру укинуло обавезу да родитељи морају да прибаве судски налог за обављање ове процедуре.

Израелска војска каже да последњих година ову могућност више нуде ожалошћеним родитељима.

Иако је данас лакше замрзнути сперму, то такође отвара сложена етичка и правна питања.

Удовице или родитељи који желе да искористе сперму за зачеће детета морају на суду да докажу да је покојник желео да има децу, што може да потраје годинама.

Први родитељи у Израелу који су сачували и искористили сперму њиховог покојног сина били су Рејчел и Јаков Коен.

Према информацијама израелске војске, њиховог сина Кејвена убио је палестински снајпериста 2002. године у Појасу Газе.

Њихова унука, Ошер, за чије зачеће је коришћена Кејвенова сперма, сада има 10 година.

Рејчел описује како је после Кејвенове смрти осећала његово присуство.

„Отворила сам његов орман. Хтела сам да осетим његов мирис. Чак сам мирисала и његове ципеле&qуот;, каже она.

„Обраћао ми се са фотографије. Замолио ме је да се постарам да има децу&qуот;, додаје.

Рејчел каже да су се „суочили са много отпора&qуот;, са „многим људима који нису разумели или нису подржавали оно што смо покушавали да урадимо&qуот;.

Али захваљујући њеној одлучности, донета је револуционарна правна одлука након које је објавила оглас у новинама да тражи мајку за дете њеног сина.

Ирит, која није желела да јој се објави презиме како би заштитила приватност породице, била је једна од десетине жена које су се јавиле на оглас.

Није имала партнера.

Каже да је ишла на процену код психолога и социјалног радника, а затим, уз одобрење суда, почела поступак оплодње.

„Неки кажу да се играмо Бога. Мислим да то није тачно&qуот;, каже она.

„Постоји разлика између детета које познаје свог оца и детета које је зачето спермом из банке&qуот;, додаје.

• Холандски давалац сперме има 550 деце, суд му наредио да престане
• Давалац сперме који има најмање 500 деце: „Нетфликсова серија о мени је обмана&qуот;
• Рођена беба из ембриона старог 27 година

Ошер зна да јој је отац погинуо као војник.

Њена соба је украшена сликама делфина, јер зна да их је волео.

„Знам да је узета његова сперма и да се тражила савршена мајка да ме донесе на свет&qуот;, додаје она.

Ирит каже да Ошер има баку и деду, ујаке и рођаке, и са мајчине и са очеве стране, и да се васпитава „нормално да се не би одгајала као живи споменик&qуот;.

„Не подсећамо је стално ко јој је био отац, али она зна како се родила и ко су јој родитељи&qуот;, каже Ирит.

„Добити живу сперму од палог сина много значи&qуот;, каже Итаи Гат, директор банке сперме у Шамир медицинском центру, у близини Тел Авива, који обавља поступак узимања сперме.

„То је последња шанса да се одржи могућност репродукције и плодности у будућности&qуот;.

Он каже да се недавно догодио „значајан културни помак&qуот; јер све више људи прихвата овакав поступак, али да су важећа правила проблематична за самце.

У њиховом случају, каже доктор Гат, често не постоји јасан доказ о пристанку.

Због тога су породице, које су већ у жалости, „у веома тешкој ситуацији&qуот;, јер је сперма замрзнута, али не могу да је искористе за оплодњу.

„То није исто као кад се донира срце или бубрег да се спасе нечији живот&qуот;, каже он.

„Овде се ради о репродукцији, рађању дечака или девојчице...за које знамо да ће одрастати без оца&qуот;, додаје.

У већини случајева преминули није познавао мајку која треба да роди дете зачето његовим сперматозоидима, а све одлуке у вези са дететом, његовим образовањем и будућношћу доноси мајка, додаје он.

Гат каже и да се раније противио чувању сперме осим у случају изричитог пристанка преминулог, али је попустио откако је упознао породице које су изгубиле децу у рату који се тренутно води.

„Видим колико им то значи, како им то понекад пружа неку утеху&qуот;, каже он.

• Да ли бебе настале мешањем ДНК троје људи имају право да знају ко су они
• Србија увезла прве пакете репродуктивног материјала за вантелесну оплодњу о трошку државе
• Беба рођена четири године након смрти родитеља

Јувал Шерло, истакнути либерални рабин који води Зохар центар за јеврејску етику у Тел Авиву, сматра да је ово питање сложено и осетљиво.

„Из етичког угла, не присиљавамо мушкарца да постане отац без његовог пристанка, чак ни после његове смрти&qуот;, каже он.

Објашњава да у обзир треба узети и два важна начела јеврејског права - наставак лозе и сахрањивање целог, неоштећеног тела.

Неки рабини сматрају да је наставак лозе толико важан да има предност над оним које не дозвољава оштећења телесног ткива, док други верују да овакав поступак уопште не би требало да се обавља, објашњава он.

Важећа правила у вези са овим питањем су смернице које је објавило Државно правобранилаштво 2003. године, али нису дефинисане законом.

Законодавци у Израелу су покушали да израде нацрт закона који би дефинисао јаснија и свеобухватнија правила, али је дошло до застоја у поступку.

Људи који су упознати са овим поступком рекли су ББЦ-ју да постоји неслагање око дефиниције изричитог пристанка преминулог и тога да ли дете зачето на такав начин треба да има право на повластице које се иначе додељују деци војника који су погинули на дужности.

Израелски медији су извештавали и о неслагању око тога шта би требало предузети ако удовица војника не жели да користи његову сперму да роди дете, а поједини се противе предлогу да родитељи треба да одлучују о сперми њиховог сина и да имају могућност да изаберу другу жену за оплодњу.

Они који су већ замрзли сперму њихових синова забринути су да ће се закон, ако се на крају усвоји, односити само на будућа питања пристанка, а да њих неће заштити од дуготрајних битака на суду.

Међутим, ожалошћени Ави је одлучан да истраје.

Разгледа ствари у картонској кутији у којој су дневници, албуми и друге успомене на његовог сина.

Каже да се неће смирити док не буде могао да подари дете сину Рифу.

„То ће се догодити... и његова деца ће наследити ову кутију&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.08.2024)