Mediji: Rumunija sa nemačkim Rajnmetalom gradi fabriku baruta da se oslobodi zavisnosti od Srbije

Kako se navodi na portalu za tendere EU za dodeljivanje sredstava iz fondova raznim kompanijama, radovi su počeli 1. avgusta i plan je da budu okončani poslednjeg dana januara 2027. a osim Rajnmetala, u poslu izgradnje fabrike baruta učestvuje i rumunski Pirochim Victoria, s tim što je 100 odsto sredstava obezbedio nemački partner preko EOF-a.

Rumunija trenutno uvozi barut za svoju vojnu industriju uglavnom iz Srbije što se smatra potencijalno slabom tačkom u slučaju eskalacije sukoba ili izbijanja neke nove krize u Evropi.

Ministarstvo ekonomije Rumunije je iz tog razloga odlučilo da problem reši izgradnjom fabrike te strateške sirovine za odbranu na svojoj teritoriji, u partnerstvu sa Nemačkom.

Rajnmetal već ima dva pogona u regionu. U Zalaegeršegu u Mađarskoj prošlog meseca počela je proizvodnja borbenih vozila pešadije nove generacije Links, a stotinak kilometara dalje u istoj zemlji otvoren je pogon za proizvodnju municije za takva vozila, tenkove i artiljeriju.

Treća fabrika u regionu će biti izgrađena u rumunskom gradiću Viktorija, nekih 90 kilometara zapadno od sedišta okruga Brašova, na površini od 300 hektara i uz ukupne investicije od 400 miliona evra u novcu i infrastrukturi.

Kada bude završena izgradnja pogona u Rumuniji, to će omogućiti Rajnmetalu da ispuni planove o godišnjoj proizvodnji baruta za ukupno oko 700.000 artiljerijskih granata, zajedno sa pogonima u Nemačkoj, Mađarskoj, Južnoj Africi i Australiji.

Plan je da nakon dodatnih proširenja pogona nakon 2027. godine, ta cifra na godišnjem nivou pređe i miliona granata.

Naglo interesovanje za povećanje proizvodnje artiljerijske municije direktna je posledica rata u Ukrajini, koji nesmanjenom žestinom traje već dve i po godine, zbog čega je Rajmetal ranije planirao da i u toj zemlji izgradi najmanje četiri fabrike municije.

Evropski odbrambeni fond (EOF), koji je obezbedio sredstva, formiran je 2021. godine odlukom Evropske komisije da pomogne saradnju odbrambenih industrija i omogući razvoj novih segmenata tih industrija, odnosno da ih učini konkurentnijim na tržištu.

Plan je da ukupni budžet do 2027. godine bude oko 7,9 milijardi evra i da se novac odobrava konzorcijumima kompanija iz različitih država EU koje rade na zajedničkim poslovima iz oblasti odbrambene industrije. To treba da obezbedi "tehnološki suverenitet" zemalja Unije i proizvoda njihove odbrambene industrije.

Fond funkcioniše na dva paralelna koloseka koji se bave razvojem novih i zajedničkom proizvodnjom postojećih odbrambenih proizvoda i tehnologija zemalja unutar Evropske unije.

Naglasak je uglavnom na učešću malih i srednjih kompanija i zajedničkim projektima koji se odnose na nova i inovativna rešenja.