ZLF predstavio tri dugoročne mere protiv negativnih efekata visokih cena hrane u Srbiji
Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević predložila je tri dugoročne mere u sprečavanju negativnih efekata visokih cena hrane u Srbiji, a jedna od njih je vaučer za ishranu sa popustom od 15 odsto na širok spektar prehrambenih proizvoda, koji bi mogla da koristi skoro polovina najsiromašnijih domaćinstava u zemlji.
Đorđević je na konferenciji za novinare navela da se druga mera odnosi na izmene nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije, a da se treća mera odnosi na veće podsticaje za produktivnost proizvodnje hrane.
Podsetila je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana predložio ograničenje trgovačkih marži kako bi rešio problem visokih troškova života.
"Mi smo tada saopštili da će to biti neko eventualno kratkoročno rešenje i da neće doći do trajnog smanjenja hrane i najavili smo da ćemo izaći sa dugorčnim merama. Pre par godina je u Srbiji bila inflacija jedna od najviših u Evropi. Cene hrane su nam skočile u roku od dve godine za više od 42 odsto, a najveću cenu takve inflacije snose siromašni", kazala je Đorđević.
Istraživač saradnik i odbornik ZLF-a u beogradskoj opštini Stari grad Vasko Kelić obrazložio je svaku meru, navodeći da je za prvu meru kriterijum da budu jeftiniji prehrambeni proizvodi oni koje građani žele da kupe i koji su zdravi, a ne samo oni na koje su marže više.
Za drugu meru, Kelić je kazao da su predvideli da se po uzoru na nemački zakon uvede ograničenje da sektorske analize traju najviše 12 meseci, kao i da se traži jačanje kapaciteta Komisije.
"Ako postoje ulazni troškovi u proizvodnji hrane u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, oni podrazumevaju troškove energije, radne snage... a naš cilj je da se stvore savremene tehnologije i oprema, čime će se postići da za isti nivo ulaznih troškova može više da se proizvede i taj finalni proizvod može da košta manje", kazao je Kelić obrazlažući treću meru.
On je ocenio da "bilo koji od ovih manevara je mnogo manji i mnogo manji efekat mogu dati od onoga što bi nam dalo članstvo u EU i posledično korišćenje fondova zajedničke poljoprivredne politike, jer to su ogromna sredstva".
Docent na Pravnom fakultetu u Beogradu Nikola Ilić rekao je da su predložene mere sistemske i da imaju veći domet i kapacitet od onih koje sprovodi Vlada Srbije u cilju zaštite standarda građana.
"Najbolji mogući mehanizam za postavljanje cena je zdrava i jaka konkurencija. Mere koje se predlažu ostavljaju prostor za konkurenciju i daju tržištu da diše", kazao je Ilić.
Ceo video materijal pogledajte OVDE.
(Beta, 24.09.2025)
