После 10 година у Великом Крчимиру код Гаџиног Хана рођена прва беба

Пуних 10 година у селу Велики Крчимир код Гаџиног Хана није рођена ни једна беба, а дечији плач поново се зачуо пре два месеца захваљујући Милици (36) и Дарку (37) Ђорђевић који су постали родитељи мале Лане.

Вест о рођењу Лане обрадовала је не само становнике Крчимира већ и становнике осталих села у подножју Суве планине, јер је у читавом том крају познатом као Заплање изузетно мало деце.

У многим селима деценијама није рођена ни једна беба, а на читавом подручју општине Гаџин Хан, у 34 места, годишње их се роди тек двадесетак и то највећи број у самом Гаџином Хану.

Милица и Дарко казали су за агенцију Бета да је рођење детета умногоме променило њихове животе, али да су пресрећни што су постали родитељи.

"Мало је неспавања због храњења и пресвлачења бебе, али није страшно. Лана је добра беба. Заиста је диван осећај бити мајка", рекла је Милица.

Њен супруг Дарко казао је да у Великом Крчимиру има доста нежења, али да он никада није изгубио веру да ће се оженити и постати отац.

"Радио сам скоро 15 година у фирмама у Нишу, али сам се пре две године вратио у село јер сам се ужелео своје куће и свог села. Упознао сам Милицу преко рођака пошто је њена рођена сестра удата за човека из Крчимира", изјавио је Дарко.

Пресрећни родитељи мале Лане, казали су да им тренутно одговара живот у селу, међутим, нису сигурни да ће остати овде када њихова ћерка одрасте.

"Овде је све чисто, тихо и мирно, али нема посла за младе и нема друштва. У селу живи само још једно дете које је већ велико, иде у школу у Личју.  Уколико останемо у селу наша ћерка неће имати са ким да се дружи када јој друштво буде било потребно", рекао је Дарко.

Према његовим речима, у селу има нежења, али нема девојака јер су због посла отишле у Ниш и тамо се удале.

"Било би другачије када би у нашем крају постојала нека фабрика, као што су некада постојале у Доњем Душнику и у Гаџином Хану. Фабрике не раде и села су због тога и празна. Људи су у потрази за послом отишли", изјавио је Дарко.

Његов отац Љубиша рекао је да се у селима у Заплању не може очекивати више младих људи, када су без аутобуске везе одсечени од света.

Према његовим речима, уколико постоји жеља да се млади људи врате на село или да се на селу задрже мора да им се омогући редовна комуникацију са градом.

"Аутобуси су сада баш много ретки. Уколико одете у град ујутру, можете да се вратите тек увече јер целог дана нема ни једног поласка из Ниша. Одете ли у петак за Ниш не можете никако да се вратите јер викендом нема полазака. Морате или да платите такси или да пешачите. Моја генерација је пешачила и пешачи, али млади неће", изјавио је Љубиша.

Он је казао да је школа у Великом Крчимиру имала 60-тих и 70-тих година око 700 ђака из тог села, Малог Крчимира, Семча и Штрбовца, али већ неколико година не ради, јер би сви наставници требало да долазе само због једног ђака. Његово родно село је, додао је Љубиша, после другог светског рата имало близу 1.700 становника, а сад свега стотинак и то углавном старијих од 70 година.

Заменица председнице општине Гаџин Хан Милица Станковић је казала да се нагли пад броја становника у тој општини бележи од 2000. године.

"Људи одлазе углавном због превоза деце. С обзиром да има мало људи у нашем крају аутобуски поласци су све ређи, карте су прескупе тако да се људи најчешће тада одлучују да када деца крену у средњу школу потраже стан у Нишу. Од оних који изнајме стан ретко ко се врати", изјавила је Станковић.

Општина Гаџин хан имала је по попису из 1948. године 26.380 становника, по попису из 2002. године 10.464 становника, а по последњем попису из 2022. године свега 5.850.

(Бета, 28.08.2024)