Kako maturanti i studenti da se izbore sa apatijom posle iscrpljujućih ispita
Kada izvor stresa kao što je pritisak tokom spremanja ispita nestane, može da se javi osećaj istrošenosti.
Preživeli ste završne ispite i ispitni rok na fakultetu. Sada imate vremena da radite šta god poželite, ali zašto se onda osećate kao izduvan balon?
Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da pobedite apatiju koja je javlja posle ispita.
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
- U kojim godinama je najbolje učiti jezik
- Kako učimo iz sopstvenih neuspeha
Ne brinite, protiv biologije se ne može
Ne brinite, niste jedini koji se tako oseća.
Tokom stresnih perioda, mozak proizvodi steroidni hormon koji se zove kortizol.
Kortizol je najpoznatiji hormon koji se aktivira tokom borbe ili leta avionom, a odgovoran je i za regulisanje krvnog pritiska i ciklusa spavanja.
Mala količina kortizola može biti korisna: podstiče proizvodnju adrenalin koji nas gura napred kada smo pod stresom.
Ali kada izvor stresa, na primer pritisak tokom spremanja ispita, nestane, može da se javi osećaj istrošenosti.
Naprosto, velika promena svakodnevnih navika može da nas gurne u „dubiozu" - potištenost i bezvoljnost.
Sasvim je prirodno da se posle ispita osećate izgubljeno, apatično ili tužno, a najbolja stvar koju možete da uradite je da priznate sebi da ste u takvom raspoloženju.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Šest koraka za povratak u normalu
Posle nedelja odricanja i malo ili nimalo slobodnog vremena, taj osećanjaj da ste ponovo slobodni može da bude iznenađujuće snažan.
Kada se naporno uči, često se zanemaruju dobre navike kao što su vežbanje i zdrava ishrana.
Ali ne treba da osećate pritisak da čim se ispiti završe da morate da se družite, vežbate ili da tražite posao tokom leta.
Pročitajte šest saveta koji će vam pomoći da se vratite normalnom životu.
1. Naspavajte se
Vreme je da se odmorite, jer su vaše telo i mozak radili bez prestanka.
Kako je san najvažniji za održavanje stabilnog raspoloženja, nagomilani neprospavani sati mogu loše da utiču na fizičko i mentalno zdravlje.
Studija Univerziteta u Čikagu zaključuje da su jutarnja razvlačenja po krevetu i dremke tokom dana dobar način za nadoknadu sna kog ste bili lišeni tokom kraćeg period (otprilike 10 neprospavnih sati za nedelju dana), ali da je za neprospavane sate tokom dužeg perioda daleko bolje spavati uobičajeni broj sati.
Neki istraživači smatraju da ako nadoknadite više od 20 sati sna tokom nedelju dana, možda nećete u potpunosti moći da uklonite posledice nedostatka sna tokom dužeg perioda.
Zato bi posle ispita trebalo samo opet da spavate uobičajeni broj sati.
Ako vas opušta izlazak sa prijateljima, to je sjajno, ali treba i da se odmarate.
Promena navika ne utiče isto na sve, pa zato nemojte da terate prijatelje da se druže ako im je potreban duži period za oporavak nego vama.
2. Napravite promenu
Jedan od načina da izbegnete utučenost i bezvoljnost je da promenite dnevni raspored, posebno ako ste tip ljudi koji vole da uvek nešto rade.
Naš mozak žudi da radimo raznovrsne stvari, čak i ako su to sitnice.
Probajte nešto novo, otputujte negde ili uradite nešto jednostavno kao što je preuređenje sobe.
Sasvim je u redu da odgledate neku TV emisiju koju ste propustili ili pogledate šta se izdešavalo na TikToku, ali nemojte to da radite satima.
Tanka je linija između odmora i dosade, i odlazak u bilo koju krajnost neće vam biti od pomoći za bilo šta pto planirate da radite posle letnje pauze.
Budite avanturista ili se odmarajte koliko god želite, samo vodite računa da radite od svega pomalo.
3. Uklonite beleške što pre
Ako brzo uklonite papiriće sa beleškama koje ste zalepili svuda po sobi, i to će vam pomoći da se mentalno oporavite.
Kada se probudite i ugledate prazan radni sto, vaš mozak će znati da nemate više šta da radite i neće vas pritiskati misao da morate to sve da sredite.
Ne čuvajte baš sve, jer će vam sigurno biti potrebno mesto za nove belešek, te ostavite samo ono što vam je potrebno, a ostalo reciklirajte.
Savet: Pročitajte knjigu čija tema je potpuno drugačija od predmeta koje ste polagali, jer se tako mozak isključuje sa režima učenja.
4. Ne zaboravite da proslavite
Gotovo je. Završili ste.
Važno je to da shvatite i da imate na umu šta ste postigli: usredsredite se na ono što ste dobro uradili i ne razmišljajte da li ste nešto mogli drugačije da uradite.
Izlazak na ispit je već pobeda, čak i ako to nije predmet u kom ste posebno dobri.
Sve što možete da uradite je da čekate, tako da nema svrhe da se nervirate zbog rezultata i ocena - i bez obzira kakvi će oni biti, zaslužujete da se opustite i budete ponosni što ste izašli na ispite.
Častite se ručkom ili večerom u restoranu, bavite se hobijem koji ste zapostavili zbog učenja ili se družite sa prijateljima.
5. Pripremajte se, ali lagano
Drugim rečima, ne paničite o tome šta vas čeka, ali ne izbegavajte ni da o tome razmišljate.
Ne morate odmah da tražite neki posao ili da učite za sledeće ispite - svi zaslužuju odmor i da uživaju u slobodnom vremenu.
Uvek je dobro imati predstvu o tome šta želite da radite, posebno ako postoje rokovi za prijavu, ali je važnije da vodite računa o sebi i da se odmorite pre nego što uplovite u sledeću veliku avanturu.
Zapamtite: Odmorite se i oporavite pre nego krenete dalje.
6. Ne očajavajte ako niste bili dobri na ispitima
Ponekad ne ide sve po loju.
Nije kraj sveta ako ste pali ispit ili ako niste prošli na prijemnom za fakultet na koji ste najviše želeli da se upišete.
I niste jedini.
Duboko udahnite i oporavite se pre nego što bilo šta preduzmete.
Postoji mnogo mogućnosti pred vama i nije sramota da ponovo izađete na ispit.
Zapamtite, ne postoje dva ista putovanja i kada budete spremni, otvoriće vam se druga vrata.
Posle ispita, izzuzetno je važno da vodite računa o sebi.
Sada kada imate slobodnog vremena, ne zaboravite da uspostavite ravnotežu između odmora, zabave i posla.
Dan objave rezultata
Dejvid Putvejn je profesor obrazovanja u ranom detinjstvu na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu, u Engleskoj.
„Mnogi, mada ne svi, učenici i studenti su u strahu da ne razočaraju roditelje (ili druge članove porodice) i misle da će ih osuđivati ako ne dobiju očekivane ocene.
„Zaista je važno pomoći im da se oslobode deo pritiska oko postizanja ocena i rezulata, roditelji ili staratelji treba da kažu deci da su voljena, cenjena i poštovana zbog toga ko su, a ne zbog njihovog akademskih uspeha.
„Ovo može da izgleda kao nešto što se podrazumeva, ali ne i vašoj deci.
„Ponotive im ovo kada ostvare željene rezultate".
Lora je nervozna jer ne zna kakve će ocene dobiti njena ćerka.
„Nameravam da je podržim tako što ću ostati mirna i pokušati da razmotrim koje su joj mogućnosti...
„Kupila sam joj mali poklon, a njen tata je rekao da će je odvesti na poseban ručak.
„I sve će to dobiti bez obzira na rezltat ispita".
Ne ustručavajte se da potražite pomoć
Uvek treba da kažete nekome šta vas muči.
Možete da ispričate prijatelju, roditelju, staratelju, učitelju, ili drugoj odrasloj osobi kojoj verujete.
Ako imate psihičkih problema, obratite se vašem lekaru, ako ga imate.
To može da bude dobar početak traženja pomoći.
Vaš lekar će vam reći koje sve vrste podrške su dostupne, predložiti različite vrste lečenja i ponuditi redovne preglede da prati kako napredujete.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.15.2024)